Novi početak Nolita

Izdavačka kuća Nolit iz Beograda obeležava svoj novi poslovni početak nizom "svežih" objavljenih naslova i to uoči obeležavanja osam decenija postojanja. Nolit su, podsećamo, osnovali Oto Bihalji Merin i Pavle Bihali 1928. godine, a sada Nolit posluje kao posebno preduzeće i akcionarsko društvo, u okviru grupacije "Zekstra". O upravo ostvarenim, kao i o budućim planovima Nolita razgovaramo sa njegovim novim glavnim i odgovornim urednikom Zoranom Živkovićem.
Za naš list Zoran Živković otkriva detalje poslovne politike za koju će se zalagati, pod okriljem klasičnog nolitovskog senzibiliteta, a uz prefinjeni osećaj za modernost i aktuelno. Nastojaće, kako kaže, da u ovoj godini "relaksira" firmu, da knjige objavljuje uz saizdavače, i da Nolit vrati ozbiljnim delima koja se sama preporučuju čitaocima. Međunarodni sajam knjiga u Beogradu biće uvod u 2008.– važnu jubilarnu Nolitovu godinu.

– Iz štampe nam svakodnevno stižu nove knjige posle duge nesigurnosti, knjige koje predstavljaju omaž tradiciji, ali koje ujedno zauzimaju važno mesto u intelektualnom sistemu vrednosti u svetu. Nolit treba da se vrati i svom identitetu, jer je u toku svojih osam decenija postojanja bio naša osmatračnica za druge kulture i druge jezike, ujedno pružajući najbolji uvid u najviše vrednosti srpske kulture. Novi znak Nolita, kao spoj ćiriličnog i latiničnog "n", uradio je Bogdan Kršić, naš poznati grafičar, kaže Zoran Živković.

Prema njegovim rečima, nedavno je iz štampe izašlo slavno delo Edvarda Gibona "Opadanje i propast Rimskog carstva", u Nolitovoj ediciji "Istorija", a novi "nolitovski" početak obeležilo je i obnovljeno izdanje knjige Miloša Crnjanskog "Kap španske krvi", u novoj biblioteci "Popularni klasici".

– Ove jeseni navršiće se tri decenije od smrti ovog našeg velikog klasika. Iako je pre Drugog svetskog rata Crnjanski imao poznatu polemiku sa tadašnjim Nolitom, njegovim povratkom iz emigracije ranih 60-ih godina, počele su zajedničke zvezdane godine Nolita i Crnjanskog. "Kap španske krvi" predstavlja sećanje na slavnu zajedničku prošlost, ali i "sećanje na sigurnu budućnost" Crnjanskog u srpskoj kulturi. On je, kao i Nolit, svoj književni rad započeo "subverzivnošću", dodaje Zoran Živković.

– Ovih dana iz štampe će izaći i dve knjige nove Nolitove biblioteke, "Hermes", koja je svojevrsna kulturna replika Nolitovih slavnih "Sazvežđa". Jedna knjiga je ponovljeno izdanje "Antropoloških eseja", dela nedavno preminulog akademika Nikole Miloševića, kao svojevrsni omaž duhovnoj egzistenciji ovog stvaraoca. U istoimenoj ediciji izašlo je iz štampe izmenjeno i prerađeno delo profesora dr Mila Lompara "Crnjanski i Mefistofel". Zajedno sa delima Crnjanskog i Miloševića, ova knjiga uspostavlja poseban duhovni triptih koji otkriva i osnovnu liniju sadašnje uređivačke orijentacije i senzibiliteta, objašnjava Živković.

U Nolitovoj biblioteci "Istorija" upravo se pojavilo poznato delo Nikolaja Danilevskog "Rusija i Evropa", koje od svog nastanka u pretprošlom veku predstavlja neku vrstu slavjanofilske Biblije. Prema Živkovićevim rečima, u istoj biblioteci biće objavljena i dvotomna studija "Pad Ruskog carstva" prof. dr Save Živanova, jednog od najboljih znalaca ruske istorije i savremenih ruskih prilika u svetu. U ediciji za decu, kako saznajemo, Nolit je objavio slikovnicu za decu i odrasle "Tezej i Minotaur" Pana Bujukasa, sa ilustracijama Štefana Žoriša.

– Tokom leta, u Nolitovoj ediciji "Poezija" biće objavljene pesme Stevana Raičkovića, jednog od naših najvećih pesnika proteklog veka. Izbor je načinio je sam pesnik, neposredno pre svoje smrti, tako da će ova knjiga predstavljati neku vrstu njegovog pesničkog testamenta, kaže Živković, i napominje da će uoči Beogradskog sajma knjiga biti objavljene tri najnovije drame Ronalda Harvuda (u prevodu Đorđa Krivokapića i sa predgovorom Zorana Paunovića), a koje se bave pitanjima izdaje i kolaboracije.

– Upravo u ovoj knjizi biće objavljena Harvudova drama "Kolaboracija", napisana pre nešto više od mesec dana, a čiji su glavni junaci Štefan Cvajg i Rihard Štraus, naglašava Živković.

Inače, Živković je na mesto glavnog i odgovornog urednika Nolita došao iz "Službenog lista"sa ambicioznim planovima. Prema njegovim rečima "Službeni list" sada je pred transformacijom koja u velikoj meri ometa rad ove firme. Ipak, ovaj izdavač zastupa svoj koncept, koji je različit od Živkovićevog. On pak, kao prvi čovek Nolita, razgovor završava ovako:

– Nolit, kao naš najstariji izdavač uz "Prosvetu", najpre je platio veliki danak opštoj krizi našeg društva, a finale svega bila je transformacija i privatizacija u takvim uslovima. No, valjda je to vreme iza nas.