Trgovci otimaju pšenicu mlinarima

Novi Sad – Dok se dani okončanja ovogodišnje žetvene kampanje već broje na prstima jedne ruke  (ranijih godina u ovo vreme je, da podsetimo, tek počinjala), u našoj  žitnici je počela jedna druga kampanja: kako i po kojim cenama što više zaraditi od ovogodišnjeg roda? I dok se neki s nostalgijom sećaju vremena kada je država određivala zaštitne cene, pa se znalo bar odakle početi pazar, drugi zadovoljno trljaju ruke jer su svoju muku koliko-toliko unovčili odmah. Nešto manje je onih trećih kojima nije pošto-poto do novca, pa su se priklonili savetodavcima koji bez ostatka preporučuju da se hlebno žito sačuva i ponudi tržištu kasnije, najavljujući znatan rast njegove cene u doglednom periodu na stranom tržištu, pa i našem.

U razgovoru za "Politiku", Petar Radić, savetnik za proizvodnju u Zadružnom savezu Vojvodine, podseća da su pre žetve mlinari  "na zeleno" nudili proizvođačima devet dinara po kilogramu. Odziv ratara, međutim, nije bio onakav kakav su mlinari očekivali, a potom su ulaskom kombajna u njive na scenu stupili trgovci.

Naročito na severu Vojvodine i u Sremu oni nude u "kešu" proizvođačima 11 dinara po kilogramu. Paori već praznih džepova, prema vestima sa terena, ne premišljaju se mnogo. U odsustvu davno najavljene finansijske injekcije države od 100 evra u dinarskoj protivvrednosti, po pravilu odmah pristaju na ponudu.

"Među proizvođačima je velika besparica. Zato se i događa da trgovci otimaju pšenicu mlinarima ’ispred nosa’. To je legalno i nije ništa strašno. Problem je, međutim, šta potom rade sa tom pšenicom. Ako se zna da se takva navala trgovaca događa, za sada, najviše u pograničnim područjima, ne treba sumnjati da će ta pšenica završiti u nekoj od susednih zemalja, Mađarskoj, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini... Istim putevima kreće i hlebno žito iz velikih poslovnih sistema koji su kupili velike vojvođanske kombinate. To je logično, jer im se više isplati. Ali, država bi trebalo da se pobrine i o prehrambenoj sigurnosti stanovništva. Ako po principu ’uzimala-davala’ kasnije tu pšenicu budemo morali uvoziti po znatno višim cenama, zna se ko će biti na dobitku. Proizvođači, naravno, neće", upozorava Radić.

Osim zbog niže cene, zemlje u okruženju su zainteresovane za našu pšenicu iz još jednog važnog razloga: u međusobnim konsultacijama stručnjaci su utvrdili da je ovogodišnji rod pšenice u Srbiji najkvalitetniji u odnosu na susedne države. Posrećio bi nam se i izvoz da su prinosi veći, ali za razliku od kvaliteta ovog leta imamo relativno niske prinose po hektaru. U Vojvodini jedva dostižu prosek od 3,7 tona po hektaru, dok je u centralnoj Srbiji, takođe, u proseku znatno manji.

Prema poslednjim informacijama kojima raspolaže naš sagovornik ukupan rod pšenice u Srbiji biće nešto veći od 1,9 miliona tona. Kada je reč o prelaznim zalihama, međutim, podaci su različiti i ne sasvim  pouzdani.

U takvoj situaciji, potrošači su, naravno, najviše zainteresovani hoće li poskupeti hleb i koliko. U Uniji pekara Vojvodine za sada se o tome radije ne bi izjašnjavali, iako se pouzdano zna da su razne kombinacije već "na papiru".

Predsednik Unije pekara Vojvodine Dušan Šimunović rekao nam je juče da je stav ovog udruženja da se u javnost još ne iziđe sa računicom o ceni hleba bar dok se žetva još ne završi, odnosno kada situacija na tržištu, kako reče, ne bude jasnija. Jer, osim cene pšenice, troškove proizvodnje hleba određuju i drugi činioci.

Međutim, u Novom Sadu i drugim gradovima pekari nemaju strpljenja za okončanje žetvene kampanje, niti za nekakvu "situaciju na tržištu". Po cenama za pola kilograma hleba oni nude građanima vekne od 300 grama pa i manje težine. Kažu da je reč o nestandardnim vrstama hleba i da ništa ne rade mimo propisa, a koliko je poznato, to za sada ne smeta ni nadležnim inspekcijskim službama.