U blokadi 64 osnovne i srednje škole

U čeljustima blokade trenutno se batrgaju 64 osnovne i srednje škole u Srbiji sa ukupnim dugom od 120.106.365 dinara. Međutim, koliko zaista duguju može samo da se nasluti, ali ne i da se precizno izračuna, jer se zbog blokade dugovi neumoljivo gomilaju svakodnevno.

Pomenuti brojevi su poslednji podaci koje je „Politika” dobila od Narodne banke Srbije, kuće koja je u obavezi i jedina ovlašćena da vrši prinudnu naplatu sa računa dužnika i predstavljaju samo broj potpuno blokiranih škola i početni dug zbog kojeg se sav novac sa računa škole pod prinudom crpi za izmirenje zaduženja.

To ne znači da se na račun koji je pod opsadom nadležnih za naplatu duga ne može uplaćivati novac. Međutim, kućama znanja koje su u blokadi ne stižu ni finansijska sredstva koja inače sleduju školama za redovne mesečne troškove, da ne bi otišla za ono za šta nisu namenjena – otplaćivanje dugovanja.

Rukovodioci blokiranih škola priznaju da bez pomoći lokalne samouprave ili države, ne mogu da izađu iz dužničkog lavirinta, jer se neizmirene obaveze neprekidno umnožavaju. Evo kako: na osnovicu duga gomilaju se kamate, ne stižu pare za struju, vodu, komunalije, grejanje, a stižu opomene pred isključenje sa mreže.

Školama u blokadi ne uplaćuje se ni novac za jubilarne nagrade prosvetnim radnicima, koji ih zato tuže, dobiju spor i ukupno dugovanje škole dodatno uvećaju i za sudske troškove.

Bez prihoda za materijalne troškove škole nemaju za dnevnike, krede, sunđere, sapun, a kamoli za usavršavanje nastavnika. Žive uglavnom od đačkog dinara, donacija dobrotvora i sponzora.
Dužničkim ropstvom saterane u ćošak, pojedine škole su kao Srednja ekonomska „Svetozar Miletić” iz Novog Sada, posezale i za rasprodajom svoje imovine.

Molba bivšim i sadašnjim učenicima i prijateljima škole da uplatom dobrotvornih priloga na školski račun potpomognu deblokadu nije doprinela da se obezbedi dovoljno para da se škola ratosilja duga, baš kao ni pokušaj prodaje školske imovine.

Bez osnovnih uslova za rad zaposleni su, nedavno, odlučili da štrajkuju. Časovi će, kažu, biti skraćeni na 30 minuta dok gradska vlast ne ispuni obećanje i pomogne da se račun škole odblokira, jer nastavnici i oko 2.200 đaka, osim što nemaju krede i sunđere, neprestano strepe da će škola ostati i bez struje i grejanja.

Malo je verovatno da će đake i nastavnike novosadske škole utešiti saznanje da „Svetozar Miletić” nije najzaduženija škola u Srbiji: Beogradska Grafička škola je već pet godina blokirana zbog 26.792.007 dinara i trenutno je prva na neslavnoj listi dužnika.

– Grafička škola je urušena nerazjašnjenim marifetlucima od pre deset godina. Skupocene mašine za praktičnu nastavu su ušle u školu i izašle iz nje, tako je sve počelo. Slučaj je na sudu i očekujemo da će uskoro biti podignuta optužnica protiv odgovornih. A zbog petogodišnje blokade Grafičkoj školi naneta je šteta u vrednosti od 130.000.000 dinara, kolika su ukupna potraživanja kada se saberu nagomilani dugovi. Samo za grejanje škola duguje 22.000.000 dinara, i ima bar još 30.000.000 dinara neplaćenih računa za struju i vodu, jer na poslovni račun za materijalne troškove novac ne stiže zbog blokade – svedoči za naš list Velibor Božović, direktor Grafičke škole.

Snežana Đorđević, direktorka Osnovne škole „Sveti Sava” u Batočini, u kojoj obrazovanje stiču deca iz 11 naselja i koja nikome ne duguje ni dinar, uverena je da je u Srbiji većina škola u blokadi zato što lokalne samouprave nisu izmirile svoje obaveze prema njima i ističe da bez obzira na blokadu zaposleni u školi redovno primaju platu.

– Škole se, u načelu, finansiraju dvojako: zaposleni dobijaju platu iz republičkog budžeta, a sve ostalo, finansiraju lokalne samouprave. Konkretno, naša škola mesečno plaća prevoz radnika i dece 550.000 dinara, a 410.000 dinara komunalije, grejanje, vodu i kanalizaciju. To je skoro milion mesečno samo za najpotrebnije. Izmirenje obaveza zavisi od toga da li lokalna samouprava ima novca, da li je planirala sredstva za škole, a potrošila na nešto drugo – objašnjava za naš list Snežana Đorđević.

A koliko školi mesečno od lokalne samouprave sleduje za materijalne troškove zavisi od više faktora: koliko ima đaka, da li je osnovna ili srednja, mala ili ogromna, ako je stručna to podrazumeva i novac za materijal za praktičnu nastavu...

Osnovna škola „Olga Petrov” u Padinskoj Skeli ima devet trošnih zdanja i 900 đaka, blokirana je od marta 2010. godine, što znači 45 meseci nije primila po 200.000 dinara koliko školi, po rečima direktorke Zore Bjelogrlić, mesečno sleduje za materijalne troškove.

Gde završava sav novac koji se planira za osnovne mesečne izdatke svih škola, ali im se ne uplaćuje da ne bi prinudno „ispario” za deblokadu?

– Taj novac ostaje u budžetu i koristi se u druge svrhe – saglasni su direktori škola u blokadi.
Milenija Simić-Miladinović

Ne smeju ni krov da poprave

Koliko je Grafička škola sputana u blokadi, direktor Božović dočarava i sledećim primerom: Gradski sekretarijat za obrazovanje obezbedio je 1.800.000 dinara za sanaciju krova koji prokišnjava, ali taj posao nije urađen, jer bi novac za rekonstrukciju bio konfiskovan za otplaćivanje duga čim bi legao na školski račun.

– Sređivanje krova je neophodno, jer nedavno, samo pukom srećom, nije bilo nikoga u jednoj od školskih radionica kada se sa plafona obrušio malter koji je mogao ozbiljno da ozledi učenike da su u tom trenutku bili na praksi – objašnjava direktor i ne krije da škola naizgled bez problema radi zahvaljujući đačkom dinaru, izdavanju prostora, donacijama dobrotvora i sponzora bez kojih bi, kao što je pre nekoliko godina bilo, u toaletima umesto toalet papira i dalje stajala hrpa iscepanih novina.