Špijunirana i EU, izraelski premijer...

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – Spisak obaveštajnih meta bio je prilično dugačak, a svaka od njih imala je svoj broj uredno zaveden u obaveštajim protokolima, što znači da nisu špijunirani usputno, nego sasvim „ciljano”.

Ovo proizilazi iz najnovijih dokumenata koje je Edvard Snouden dostavio medijima, u ovom slučaju „Njujork tajmsu”, britanskom „Gardijanu” i nemačkom „Špiglu”. Novi komplet se uglavnom odnosi na transatlantsko obaveštajno partnerstvo, ono između američke Nacionane bezbednosne agencije i britanskog Generalnog komunikacijskog štaba, u periodu između 2008. i 2011.

Iz tih dokumenata se vidi da je bilo više od hiljadu pojedinaca i međunarodnih organizacija koji su sistematski nadzirani praćenjem njihovih komunikacija: telefonskih razgovora i elektronske pošte. Na tom spisku su i visoki funkcioneri EU, UNDP (Program Ujedinjenih nacija za razvoj), kao i „izraelski premijer”.

U vreme kad se to pominje, premijer Izraela je bio Jehud Olmert, a nadzirana je njegova elektronska pošta, kao i komunikacije ministra odbrane Ehuda Baraka.

Olmert je izjavio da su njegovu elektronsku prepisku vodili saradnici i da je malo verovatno da je u njoj bilo nekih tajni, dok je Barak prokomentariosao kako nije iznenađen što je bio na meti.

Iako stari prijatelji, SAD i Izrael se odavno međusobno špijuniraju – i povremeno po nekog špijuna i uhvate. NSA je svakako zanimalo (između ostalog) i koliko ozbiljno Izrael planira da napadne Iran, što stalno preti, kako bi bombardovanjem njegovih nuklearnih postrojenja zaustavio napredovanje ka atomskoj bombi.„To nije ponašanje koje očekujemo od strateških partnera”, citirao je „Njujork gajms” Piu Ahrenkald Hansen, predstavnicu za štampu Evropske komisije.

Nova otkrića u delikatnu situaciju stavljaju Britaniju, nesumnjivo voljnog partnera SAD u špijunskim poduhvatima, pošto je premijer Dejvid Kameron u oktobru dao podršku izjavi EU u kojoj se osuđuje prisluškivanje svetskih lidera, među kojima je bila i nemačka kancelarka Angela Merkel.

Iz dokumenata se vidi i da su nadzirane evropske agencije za suzbijanje monopola, što upućuje da je reč i o ekonomskoj špijunaži.

Tri lista su zajednički zatražili komentare od od obe tajne službe. Odgovor britanske je bio da bi „jedan od razloga zašto je bila ovlašćena da da presreće komunikacije tamo gde je neophodno, bio obezbeđivanje ekonomske dobrobiti za Veliku Britaniju”, ali da je sve moralo da bude i „relevantno za državnu bezbednost”, to jest da nije bila u pitanju „industrijska špijunaža”.

Isto tvrdi i NSA. „Kao što smo već izneli, mi ne koristimo svoje obaveštajne potencijale da bi smo krali poslovne tajne stranih kompanija i povećali međunarodnu konkurentnost američkih. SAD strane obaveštajne podatke prikupljaju na isti način kao što to čine i druge zemlje”.

NSA dodaje i da su njeni „napori da razume ekonomske sisteme i politike i nadgleda anomalije u ekonomskim aktivnostima, ključne da bi kreatori politike mogli da donesu valjane odluke koje su u najboljem interesu nacionalne bezbednosti...„

Kako je u petak eksluzivno objavila agencija Rojters, NSA je imala i tajni ugovor sa pozatom kompanijom RSA, proizvođačem softvera za šifrovanje internet komunikacija i kompjutersku zaštitu, po kojem je ona, uz nadoknadu od 10 miliona dolara, pristala da u promet pusti programe namerno defektne, kako bi američka služba mogla da ih eksploatiše.

Najnovija otkrića dolaze u okolnostima kada su metode NSA pretrpele dva ozbiljna osporavanja.

Najpre je jedan sudija federalnog suda SAD konstatovao sumnjivu ustavnost masovnog evidentiranja podataka o telefonskim komunikacijama građana SAD , dok je specijalna predsednička komisija predložila uvođenje nekoliko bitnih ograničenja načina na koji ova služba obavlja svoj posao.

Predsednik Obama je najavio da će se o tim preporukama izjasniti u januaru.