Studenti žele da se uključe u oblikovanje obrazovnog sistema

Naši studenti žele da učestvuju u unapređenju i menjanju visokoškolskog obrazovanja u Srbiji – jednodušan je zaključak završne konferencije, kojom je okončana trogodišnja primena projekta SIGMUS Tempus.

Završni skup na Zlatiboru, u organizaciji Saveza studenata Beograda, okupio je studentska udruženja, predstavnike prosvete, rektore univerziteta Novog Sada, Kragujevca, Novog Pazara. Oni su se osvrnuli na rezultate primene ovog evropskog projekta, zaključivši da je pomogao reformu i modernizaciju našeg visokoškolskog obrazovanja.

Kruna njegove primene trebao bi da bude zakon o studentskom organizovanju. Ovu ambiciju studenata podržao je

Slobodan Stupar, pomoćnik ministra prosvete, rekavši da razni vidovi studentskog organizovanja moraju da postoje uz obrazovanje dostupno na fakultetu.

– Sledeće godine primenjivaće se novi evropski programi koje bi, uz više iskustva nego što ste imali pre tri godine, trebalo maksimalno da iskoristite – poručio je studentima Srđan Stanković iz Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Srbije.

Zakon o studentskom organizovanju omogućiće akademcima da aktivno učestvuju u radu i organizovanju fakulteta. Njihovo mišljenje po usvajanju ovog zakona neće biti zanemarljivo kada se bude odlučivalo o nastavnom programu, projektima, finansiranju studenata, radu fakulteta, radu profesora i generalno, funkcionisanju celokupnog visokoškolskog sistema u Srbiji.

Učešće studenata u kreiranju obrazovnog sistema bitno je i u procesu usklađivanja našeg obrazovnog sistema sa obrazovanjem Evropske unije, gde je upliv studenata u rad fakulteta ustaljena praksa.

– U skupštinsku proceduru zakon bi trebalo da uđe do leta 2014. godine. Pre toga imamo zadatak da predlog nacrta zakona predstavimo Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja – kaže Ranko Stojanović, predsednik Saveza studenata Beograda.

Stojanović kaže da su u poslednje tri godine, koliko je primenjivan SIGMUS u Srbiji, studenti stekli veštine koje ne obuhvata nastavni program na fakultetima.

– Rad na dodatnom obrazovanju zbližio je studentske predstavnike koji su pre primene programa slabije međusobno sarađivali. Uz iskustvo koje smo stekli bićemo spremni da po usvajanju zakona zajedno učestvujemo u radu univerziteta i kreiramo obrazovni sistem. Zakon će definisati i delatnost studentskih organizacija i parlamenata – veruje Stojanović.

-------------------------------------------------------------

Istorijski koreni

Model zajedničkog rada studenata i nastavnika poznat je još iz 13. veka, kada su u Padovi studenti sazivali profesore da im pričaju i da ih uče. Ocenjivali su ih i raspuštali po sopstvenim procenama. Formirali su male ekskluzivne družine koje su izučavale određene naučne oblasti. Vođeni ovim principom studenti ne žele da budu samo puki konzumenti fakultetskih predavanja.

– Učešće studenata kao buduće društvene elite mora da postoji u obrazovanju. Stoga težnja studenata da učestvuju u radu fakulteta nije ništa novo, samo treba tu ideju reafirmisati – ohrabrio je studente Srđan Stanković, iz Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje Srbije.