Hočevar: Srbiji je mesto u Evropi

Beogradski nadbiskup Stanislav Hočevar izjavio je juče da je ubeđen da će Srbija postati članica Evropske unije, rekavši da bi sve drugačije bilo velika šteta za državu, Evropu i svet.

,,Kao što je nama potrebna Evropa, Evropa treba nas. Ako ne bi došlo do evropeizacije Srbije poremetio bi se odnos Evrope u čitavom globalnom svetu i to bi bila velika šteta za sve – Srbiju, Evropu i čitav svet”, rekao je Hočevar u božićnom intervjuu Tanjugu.

Ocenjujući da bi sve crkve u Srbiji bile jednako na dobitku od priključenja države EU, beogradski nadbiskup je istakao da to pre svega znači stabilno društvo u kome se čini sve da nema ratova i da ne izbijaju veliki nemiri, već da se „sinergijom svih članova evropske zajednice radi na miru”.

Govoreći o dolasku pape u Srbiju, Hočevar je rekao da je to pitanje dijaloga i konsenzusa, istakavši da je to, takođe, važno pitanje i za Srbiju i Evropu.

U Vatikanu kao i kod predstavnika vlasti u Srbiji, ponovio je, postoji volja za realizaciju te posete, što nije slučaj i sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC).

,,U kontaktima s državom često se pominje da žele da papa dođe, s druge strane to nisam čuo”, rekao je Hočevar, podsetivši da su predstavnici Katoličke crkve u Beogradu pozvali papu jer na to imaju pravo.

Ipak, smatra Hočevar, da bi poseta poglavara Rimokatoličke crkve bila i realizovana, neophodno je da „svi učine sve” da to bude što pre. Ističe i da je poseta pape Beogradu pitanje dijaloga, da li većinska crkva želi dijalog s manjinskim crkvama. SPC je, kaže, većinska crkva, a većinska crkva u jednoj državi bi trebalo da promoviše dijalog.

Međureligijski dijalog je moguć samo onoliko koliko većinska crkva to želi i hoće, objašnjava Hočevar, istakavši da on postoji, ali da je potrebno da bude „organski, kontinuirani i da ne bude vezan samo za jednu ličnost”.

„Srbija sa svojom specifičnom istorijom i geografskom pozicijom stoji između Istoka i Zapada. Ona ima istorijski zadatak da prva i najjače promoviše taj dijalog u Evropi”, rekao je Hočevar.

Upitan da li je obeležavanje Milanskog edikta doprinelo unapređenju dijaloga među hrišćanima, Hočevar je rekao da je ta manifestacija bila od opšteg kulturnog i civilizacijskog značaja.

„Svakako smo se bolje međusobno upoznali i više međusobno komunicirali nego u prošlosti”, rekao je Hočevar koji, međutim, zamera da taj jubilej važan za čitavo društvo, ipak, nije dovoljno zajednički obeležen.

Kada je u pitanju postavljanje ćiriličnih tabli u Hrvatskoj, on je naveo da sama ta reč izaziva emocije. U svakoj zemlji, dodaje, manjine imaju posebnu ulogu i da im zato treba posvećivati posebnu pažnju bilo da je reč o Hrvatskoj ili Srbiji.

Stoga, smatra, pitanje ćirilice u Hrvatskoj ne treba posmatrati emotivno tim pre jer, kako je rekao, Hrvati znaju da je ćirilica i njihovo pismo.

A što se tiče odnosa većine i manjine, Hočevar kaže da oni treba da budu rešeni prema evropskim standardima. „Svako treba dobro da razmisli šta je zadatak države, a šta crkve. Svi iz istorije znamo da nije dobro kada crkveni ljudi ulaze na područje onoga što treba da država reši”, rekao je Hočevar, reagujući na opaske da se i crkva u Hrvatskoj protivi ćirilici.

Beogradski nadbiskup je ponovio da je stav Vatikana po pitanju nezavisnosti Kosova jasan i nepromenjen, dodavši da Sveta stolica „budno prati” dešavanja i „veoma želi da Srbija celovita bude deo Evrope”.

Povodom božićnih praznika, Hočevar je rekao da će u njegovoj poslanici posebnu ulogu imati porodica, kao mesto ljubavi i razumevanja.

„Zato je važno da ove praznične dane slavimo čitavim svojim bićem... Želim svima da požure u svoje porodice i tamo pronađu mesto ljubavi i razumevanja”, rekao je Hočevar čestitajući predstojeći Božić.