Od pića bogova do omiljene poslastice

Izložba „Crno i belo – priča o čokoladi” biće otvorena večeras u 18 sati u galeriji Prirodnjačkog muzeja u Beogradu. Posetioci će na postavci saznati gde je pronađena najstarija čokolada na svetu, kako je izgledala čokolada Maja i Asteka i koju je ulogu imala u njihovom životu, ali i kako je kroz istoriju i različite civilizacije, uz pomoć industrijskog razvoja i komercijalnih zahteva, nastajala savremena poslastica u kojoj svakodnevno uživamo.

Svi zainteresovani će saznati šta je praslina, a šta pralina, kada je i ko vodio čokoladni rat, gde se nalazi Akademija čokolade i gde postoji čokoladno ropstvo. Videće i čokolade raznih oblika, veličina i ukusa, pribor i posude za čokoladu kakve su koristili Asteci, prvu „u ustima topivu” čokoladu, napravljenu 1879. godine, prvu kutiju za praline kreiranu pre jednog veka, prvu čokoladu sa naših prostora i još mnogo zanimljivih i ukusnih eksponata.

Autori izložbe su Olga Vasić i Desa Đorđević-Milutinović, a za potrebe postavke recepte poslastica od čokolade pripremila je Ivana Popović, blogerka iz Beograda.

Sastojci čokolada potiču iz biljnog i životinjskog sveta. Semenke drveta kakaovac (Theobroma cacao), koje u prirodi i danas raste u tropskim predelima Amerike, osnovna su sirovina za pravljenje čokolade. Drugi važan sastojak, šećer, dobija se iz tropsko-suptropske biljke iz porodice trava, šećerne trske i šećerne repe. Mleko koje daje karakteristični ukus mlečnoj čokoladi, proizvod je mlečnih žlezda domaćih životinja krave i koze, koje su nastale pripitomljavanjem divljih predaka.

Više od 3.000 godina čokolada, piće namenjeno bogovima, i privilegija kraljeva i velikodostojnika, bila je obavezni, često i važan deo rituala i ceremonija kod mnogih naroda. Skoro obavezni dodatak bio joj je usitnjeni kukuruz koji je davao željenu gustinu, kao i čili papričica.

Mnogi su ubeđeni da je Kristofer Kolumbo doneo čokoladu u Evropu, ali je činjenica da su ga semenke kakaovca ostavile potpuno ravnodušnim, a čokoladu nije čak ni probao. Veruje se da je to učinio španski osvajač Ernan Kortes, očaran čokoladnim napitkom koji mu je ponudio astečki kralj Montezuma Drugi. Međutim, ne postoje dokazi kojima bi se ova priča potkrepila. Zato, sudeći po spisku poklona namenjenih španskom princu Filipu (kasniji kralj Filip Drugi) među kojima se nalaze i džakovi semenki kakaovca, čokoladu su 1544. godine u Evropu doneli španski monasi iz Meksika. Čokolada je u Španiji postala toliko popularna da je već 1590. jedan jezuitski misionar sa negodovanjem pisao o prvim čokoholičarima: „I Španci a još više njihove žene zavisni su od crne čokolade.”

Kada je čokolada sa dvorova „sišla među narod”, baš pred industrijsku revoluciju, privukla je pažnju preduzimljivih ljudi toga doba i počela da zauzima mesto u industriji i trgovini. Vremenom je promenila ukus, oblik, teksturu i kvalitet, i postala deo svakodnevnog života, ali i vrlo značajni komercijalni proizvod.

Danas, deo novih rituala jeste da se čokolada u obliku srca daruje voljenoj osobi na Dan zaljubljenih, čokoladne bombone se poklanjaju u Belgiji za rođenje deteta, a u Francuskoj za venčanje.

R. S.