Nevoljene komšije

Poljsko-nemačke razmirice oko uticaja u sistemu odlučivanja na nivou EU, podgrejane uvredljivim fotomontažama i karikaturama u poljskim medijima, i nemačkim antikarikaturama, izbacila je dimenziju evropskog (ne)jedinstva u prvi plan.

Zajednica 27 država, koja bi, u skladu sa evropskom idejom vodiljom, trebalo da crpi bogatstvo duha iz postojećih različitosti, dovodi se u pitanje kada god dođe do trzavica u međudržavnim odnosima. Pomenuto poljsko-nemačko sučeljavanje – raspireno uoči usvajanja koncepta reformi EU, svojevrsne zamene za propali pokušaj usvajanja zajedničkog evropskog ustava – potvrđuje tezu "o centripetalnim silama koje sprečavaju evropsko zajedništvo".

Povod se, najpre, ticao vrednovanja glasova članica EU. Poljski stav, međutim, da sistem favorizuje mnogoljudnu Nemačku, a marginalizuje ulogu Poljske i malih država, ubrzo je prerastao u međusobno odmeravanje istorijskih grehova. Na kantar nemačke odgovornosti Poljaci su natovarili i grehe iz fašističke epohe, da bi, na kraju, premijer Jaroslav Kačinjski aludirao na "kontinuitet istorijskog posrtanja Nemačke". Doslovce je upozorio Berlin: "Svedoci smo nemilog razvoja događaja u Nemačkoj – tamo se ponovo nešto negativno dešava, kao u vremenima koja su prohujala!"

Od dima do vatre

Osokoljeni podrškom umerenih članica EU – buđenje duhova iz prošlosti nije na mestu, u trenutku kada Berlin evidentno ulaže napore za unapređenje evropske kohezije – Nemci su prebacili poljskim komšijama da su i sami bili skloni genocidnom ophođenju prema verskim i nacionalnim manjinama – pre svega prema pripadnicima mojsijevske vere. Ukazano je na činjenicu da su pogromi protiv Jevreja vekovima bili "poljska specijalnost".

Apeli na obuzdavanje političkih strasti nisu rashladili uzavrelu krv kočopernih duhova. Stare predrasude prerasle su u vrednovanje kvaliteta po ključu nacionalne pripadnosti u dve komšijske države – iz dima političkog nadmetanja buknula je vatra. Klišei o "neurednim, lenjim Poljacima", sa jedne strane, i o "debelim nemačkim pivopijama, žderonjama i galamdžijama", sa druge, postali su dežurna tema rasprava.

U diskusiju se umešala i akademska elita. Kristof Vojčehovski, varšavski profesor koji duže od jedne i po decenije drži katedru na univerzitetu Vijadrina u Frankfurtu na Odri, u sklopu projekta poljsko-nemačkog zbližavanja, iskoristio je trenutak da predstavi takozvanu studiju o odnosima pripadnika dve nacije. Pod naslovom "Moji dragi Nemci" prebacio je prosečnom Nemcu jednoumlje, uštogljenost, nemaštovitost i pridržavanje za pravila "nadridiscipline", koja sputava slobodu duha, pretvara život u dosadu.

Granice tolerancije

Među umerenim i odmerenim zagovaračima evropskog jedinstva preovladava mišljenje da je sukob između "stare" članice Nemačke, i novog člana Poljske, posledica kratkog suživota pod evropskom zastavom.

Činjenica da stare predrasude i animoziteti sputavaju međusobno uvažavanje i među članicama koje su od samog početka, od pre pet decenija, težile evropskom ujedinjenju, jasno predočava granice spremnosti na toleranciju. "Nevoljene komšije" su tema rasprava, ako se potegne pitanje evrointegracija. Italijani ne vole Nemce, Francuzi su podozrivi prema Englezima, Holanđani ne zaboravljaju da su šefovi Gestapoa za vreme okupacije u Drugom svetskom ratu bili listom – Austrijanci...

Jedan od praotaca evropske ideje, Karl V Habzburg, nemački car i kralj Španije u šesnaestom veku, primetio je potkraj života da nema težeg zadatka od pokušaja ujedinjenja naroda. Ljubitelj satova, razočaran posle neuspelih pokušaja da uskladi rad dva klatna, uzviknuo je: "... Ja, magarac, hteo sam da ubedim milione podanika da misle i deluju kao jedan."
Miloš Kazimirović

--------------------------------------------------------------------------

Evropska komisija upozorila Poljsku

Varšava – Evropska komisija pozvala je Poljsku da prekine jalove diskusije o tome šta je tačno dogovoreno u Briselu na poslednjem samitu Evropske unije o reformi evropskih institucija.

Poljski premijer Jaroslav Kačinjski, njegov brat predsednik Leh Kačinjski i šefovica diplomatije Ana Fotiga neprestano od samita ponavljaju da je u Briselu postignut "džentlmenski sporazum" da se mogućnost da manjina blokira odluke većine produži sa tri do šest meseci na dve godine.

Evropski zvaničnici, međutim, navode da o tome ne znaju ništa. "To je nekakav nesporazum, ne mogu da zamislim da bi se evropski lideri dogovorili da se pojavi mogućnost veta na dve godine", kazao je poljskim medijima predsednik Evropskog parlamenta Hans Gert Petering.
Beta