Između dve vatre

Nije potrebno biti stručnjak za međunarodne ugovore o energetici da bi se razumela ozbiljnost problema koji nam je postavio g. Etinger, komesar EU za energetiku. Upozorio nas je da ugovor sa „Gaspromom”, o izgradnji „Južnog toka” (JT), kroz Srbiju, inače koristan, nije u skladu sa trećim energetskim paketom EU, pa ga treba revidirati, jer bi mogao opteretiti pristupne pregovore i postati kočnica evropskom putu Srbije.

Rusija osporava zahtev unije, ali je izrazila spremnost da o tome pregovara i, kako je navedeno, već je ponudila kompromisni predlog, o čemu će izvesno biti reči na predstojećem EU-RF samitu idućeg meseca u Briselu. Dosadašnja iskustva daju osnova za očekivanje da će dva velika partnera ne samo u oblasti energetike, pronaći kompromisno rešenje koje će se odnositi i na ugovor o našem delu gasovoda

Na pitanje zašto je jedino Srbiji koja još nije član EU, a Sporazum o JT potpisala je pre uvođenja pravila trećeg energetskog paketa, poslato takvo upozorenje, u ovom trenutku, osim opštih osvrta, nema komentara ni validnih odgovora, a javnost ima pravo na jasnu i proverljivu informaciju o tom kapitalno važnom pitanju i za napredovanje ka EU i za neometanu ekonomsku saradnju s Rusijom.

Činjenica da šest ostalih potpisnica Sporazuma o JT ostaju po strani, ovde izaziva podozrenje i daje materijal zagovornicima teorije zavere o još jednoj uceni Srbije iz Brisela. Oni u tome vide test EU o spremnosti Srbije da po svaku cenu postane član unije. Alternativa tome jeste da se neprihvatanjem zahteva EU Srbija nađe pred granicom preko koje ne može...

Zanimljiva je i pretpostavka da je Brisel ovu poruku uputio Srbiji kao najslabijoj kariki među zemljama potpisnicama JT da bi prema nama trenirao strogoću a nedisciplinovanim članicama EU dao primer i poslao ozbiljno upozorenje. Insistiranjem na izdvojenom tretiranju slučaja Srbije, bez obzira na nama nepoznate motive, unija očigledno vrši pravno nasilje nad sopstvenim pravilima i dovodi u pitanje vrednosti na kojima počiva.

Ako naime drži do vladavine prava, Brisel će morati da prihvati činjenicu da je Srbija, kao i druge zemlje učesnice, ugovoru o JT pristupila pre donošenja novih pravila trećeg energetskog paketa, dakle u dobroj veri, pa je naknadno donet propis ne može obavezivati. Suprotno se može tvrditi samo uz pravnu gimnastiku i pozivanjem na posredne dokaze, na šta ukazuje i već postavljeno pitanje zašto EU, iako od početka upoznata sa sporazumima zemalja-članica o JT, tek sada postavlja pitanje njihove valjanosti i zahtev za njihovu reviziju prema novim pravilima.

Teško je oteti se utisku da unija, pretnjama Beogradu, nastoji da testira ruski uticaj u Srbiji i preko nje sređuje račune s Moskvom, pa je pravo čudo što još nije postavljeno pitanje da li je Briselu potrebna još jedna Ukrajina. Iako se time daje preveliki značaj ulozi Srbije u toj velikoj igri, odsustvo dobre volje Brisela i uverljivih objašnjenja naših vlasti ugrožavaju rastući trend podrške domaće javnosti evrointegracijama. Utoliko pre što je Srbija u statusu kandidata ranjiva i ne raspolaže mogućnostima kojima raspolaže EU.

Pretnja da će JT biti uveden u predpristupne pregovore Srbije s EU, iako sumnjive osnovanosti, opasna je, pa se ne sme bagatelisati, kao što su to neki zvaničnici pokušali. Treba joj pristupiti racionalno, ali ne kao izbor između članstva u EU ili ostajanja pri osporenom ugovoru. Jeste lakše prepustiti EU i Rusiji da same reše spor, kao da mi s tim nemamo ništa, ali to će nas izložiti pokušajima pritiska obeju strana. Umesto da se tako nađemo sami na čistini, između dve vatre, mnogo je racionalnije da, bez odlaganja počnemo konsultacije s drugim potpisnicima ugovora – članicama EU. U međuvremenu, kao što je nagovešteno, dok traju pregovori između Moskve i Brisela, za sve potpisnike valja očekivati kompromisno rešenje.

Član Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta