Zamerke Bušu i na rođendan

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 6. jula – Prva dama Lora Buš potrudila se da mužu predsedniku ugodi i tako što je njegov današnji 61. rođendan obeležila još prekjuče na ovdašnji Dan nezavisnosti. S probranim društvom u Beloj kući Džordž Buš je tako bio u prilici da doživi raskošni vatromet, posvećen nacionalnom prazniku, kao da je donekle i ispaljivan i njemu lično u čast.
Ali, dok je i jutros od najbližih opet primao čestitke, iz medija su do njega doprle i nove oštre kritike na račun njegovog ratnog kursa. Potrebe sve većeg broja političara da izreknu zamerke predsedniku postale su toliko hitne, izgleda, da ni neki njegovi stranački drugovi nisu mogli da se od njih suzdrže bar dok mu ne prođe slavlje.

Udarni naslovi u dvojim glavnim novinama – koje, kažu, i lider čita – zagorčali su mu rođendansko raspoloženje. "Ključni republikanski senator raskida s Bušom", konstatuje "Vašington post", dok "Njujork tajms" ocenjuje da "i dalje opada podrška republikanaca politici prema Iraku".

Povod za obe te informacije je isti: zahtev jednog od najistrajnijih Bušovih podržavalaca senatora Pita Domeničija da Bela kuća hitno promeni ratnu strategiju, tako da američke trupe postepeno smanje bojni angažman i pripreme se za povlačenje iz Iraka. "Ne možemo da tražimo da se naši vojnici beskrajno žrtvuju dok vlada u Bagdadu ne beleži nikakav vidljiv napredak", izjavio je na konferenciji za štampu u svojoj izbornoj bazi u Novom Meksiku.

Energične poruke sličnog smisla Bušu su već poslali i drugi prvaci njegove partije. Među takvim "disidentima" su i senatori takođe "velikog kalibra" – Ričard Lugar, Džon Vorner, Džordž Vojnovič.

Predsednik je sve izolovaniji, slaže se niz analitičara, uz napomenu da ga to ne čini prijemčivijim za savete neistomišljenika. Ostaje oslonjen na "konzervativno jezgro" kongresmena koje ga još podržava, dodaju. Prestonični "Post" je pre neki dan objavio jednu od dosad najbespoštednijih analiza Bušovog učinka i nevolja u koje je zapao. U tom članku je opisan kao "predsednik koji trpi jedan od najdrastičnijih političkih kolapsa" u novijoj istoriji i da je "praktično učauren" u Beloj kući, gde ga "jedino zaokuplja situacija u Iraku, i da mu ništa drugo nije važno osim tog rata".

Pozivajući se na neimenovane liderove saradnike, autor napisa sugeriše da Buš "odbija da prihvati realnost" i da "promene smatra znakom slabosti". Ujedno se navodi da se predsednik, bez obaveštavanja javnosti, povremeno sastaje s vodećim analitičarima, istoričarima, filozofima i teolozima, tražeći od njih da mu pomognu u nalaženju odgovora na pitanja koja prevazilaze njegovu poslovičnu samouverenost. U tim razgovorima je, kako se navodi, usredsređen na odgonetanje nedoumica kao što su: kakve su karakteristike dobra i zla u svetu posle 11. septembra 2001. (što je datum terorističkih udara otetim putničkim avionima na Njujork i Vašington), kakve se pouke mogu izvući iz iskustava predsednika koji su bili suočeni s neprilikama sličnim njegovim, kako će istorija suditi o njemu, da li ostatak sveta mrzi Ameriku, ili samo njega lično…

Ma koliko ljudi konsultovao, Buš posvećuje pažnju savetima samo dvojice ili trojice, prenosi "Post" mišljenje "jednog bivšeg saradnika" Bele kuće. Pa citira republikanskog kongresmena Pitera Kinga koji predsednika opisuje kao ličnost uverenu "da sve čini najbolje što može, da misli da će tek za 100 godina moći da se oceni šta je uradio dobro, a šta loše" i da pri tom pokazuje "zadivljujući spokoj".

Spokoj mu olakšava i sklonost da ne ceni – ankete. Da ih uvažava, osećao bi se turobno, jer njihovi rezultati pokazuju da mu je rejting jedan od najnižih u povesti američkog predsednikovanja.

Asošiejtid pres je sabrao više skorašnjih istraživanja mnjenja: ni u jednom Buš nije dobio ni trećinsku podršku. U odvojenim anketama AP i Si-En-Ena, njegov učinak pozitivno je ocenilo 32 odsto ispitanika, kod Foksa je taj procenat 31, kod Si-Bi-Esa 27, a kod "Njusvika" 26 odsto.

Po istoj hronici, dno popularnosti nije dostigao. Gore rejtinge od njega imali su predsednici Hari Truman – 23 odsto 1951–1952. godine, u vreme Korejskog rata, i Ričard Nikson " 24 odsto, nekoliko dana pre nego što je u avgustu 1974. bio primoran da podnese ostavku zbog afere "Votergejt"…