1914–2014.

Pokušavajući da predoči čitaocima šta Francusku i Evropu očekuje u novoj 2014. godini, pariski „Mond” citirao je nemačku kancelarku Angelu Merkel u obraćanju decembarskom samitu EU.

„Situacija je ozbiljna i ne mogu da se otmem utisku da je posve nalik na onu pred izbijanje Prvog svetskog rata, 1914. godine”, rekla je Merkelova.

Nemački nedeljnik „Špigl” pojasnio je da se Merkelova pozvala na knjigu australijskog istoričara Kristofera Klarka „Mesečari – kako je Evropa krenula u Prvi svetski rat”. Pri tome je zastupala tezu po kojoj svaka kriza ima svoje automatizme, „rastače” okvire, ako nema spremnosti i pravog rešenja za njeno obuzdavanje.

Teza koju je Merkelova u Briselu zastupala predstavlja okosnicu Klarkove knjige „Mesečari” koju je „Njujork tajms” svrstao među deset najznačajnijih knjiga 2013. godine. Klark je kao glavni uzrok sukoba naveo neslogu među ključnim silama tadašnje Evrope. Po njemu, preduslovi za izbijanje oružanih sukoba bili su nepovoljna ekonomska situacija i nerešeno pitanje (pre)raspodele uticaja na svetskim tržištima, ali i „širi sticaj okolnosti”, poput nastanka i širenja nacionalističkih i separatističkih pokreta.

„Nema mesta za isticanje krivice, ni za veličanje herojstva, već treba podsetiti kuda (evropska) nesloga može da odvede”, premisa je nove francusko-nemačke definicije ratnih događanja, predstavljene minulog leta kao koncept za obeležavanje stogodišnjice izbijanja Prvog svetskog rata.

Na žalost, neki vinovnici su ipak imenovani. Nisu to više Nemačka, ni Austrougarska, ni brzopleta diplomatija Velike Britanije, već – Srbija kao naručilac atentata u izvedbi Gavrila Principa, kog je Kristofer Klark nazvao „teroristom”. Srbima se, istovremeno, sa raznih strana sugeriše da sa manje ponosa i patosa pominju odiseju srpske vojske kroz albansku golgotu i njen trijumfalni povratak sa Krfa.

Za koji dan će 2014, godina koja će u Evropi biti dostojno obeležena, ali i iskorišćena kako bi ključne države reinterpretirale svoju prošlost onako kako im odgovara iz današnjeg ugla. Tako je i prezauzeta gospođa Merkel našla vremena da pročita knjigu australijskog istoričara, koji na ulogu njene zemlje blagonaklono gleda.

Bilo bi dobro da se i Srbija ozbiljno pripremi za obeležavanje stogodišnjice. Ne zarad zavađanja sa evropskim partnerima, već radi podsećanja na srpski doprinos ishodu tog rata, kao i na rešenost da opet bude značajan faktor pozitivnog toka evropske istorije. Nema Srbija ni jedan jedini razlog da sa manje ponosa od bilo koje druge evropske države obeleži svoju istoriju od pre sto godina, tim pre što nije iz te strašne klanice izašla samo kao pobednica, već i kao moralna pobednica.

Za nas počinje godina u kojoj ćemo imati čime da se ponosimo i šta da proslavljamo.