Steg bez stega

Nad Vajtholom, londonskom ulicom sa vladinim institucijama, koja sa obližnjim Dauning stritom predstavlja centar političke moći Velike Britanije, juče su se šarenile zastave kao da se nešto slavi. A bio je običan dan, ali prvi po odluci Gordona Brauna da ukine jedan davnašnji "čudnovati i besmisleni propis", prema njegovim rečima, da nacionalni steg Junion Džek može da se ističe samo izuzetnim povodom, u vreme praznika, što znači tek 18 dana u godini.

Za razliku od američke prekoatlantske sabraće koji svoje "zvezde i pruge" kače ne samo na javne zgrade, već i privatne kuće 365 dana u godini, što je praksa koja je posle jedanaestoseptembarskih napada na Njujork i Vašington prešla u pravu opsednutost patriotskim simbolima, Britanci su se dosad čuvali takvih preterivanja. Nije to bilo u skladu sa njihovim mentalitetom i društvenim navikama, niti su očito imali potrebu za tom vrstom naglašavanja svojih nacionalnih osećanja.

Međutim, menjaju se ukusi, a i okolnosti. Potez Gordona Brauna ne može se izdvojiti iz celokupne društvene klime, atmosfere produženog vanrednog stanja i stalno prisutne terorističke opasnosti.

Premijer je, kako se tumači u medijskim komentarima, želeo da podstakne osećaj "britanstva" kod svakog građanina i ujedno putem zastava koje se slobodno vijore iskaže prkos i odlučnost prema ekstremistima, namerenim da ugroze osnovne vrednosti britanskog društva.

Braun je i pre nego što je 27. juna dospeo na položaj šefa vlade, umesto Tonija Blera, isticao "britanstvo" kao tačku sažimanja emotivne i intelektualne energije zemlje. Zbog toga je bio kritikovan, od jednih da je "suviše Škot" da bi bio ubedljiv, a od drugih, opozicionih konzervativaca, da želi da institucionalizuje pojam pripadnosti i da pri tom negira mogućnost višestrukog patriotizma, lojalnosti ne samo zemlji u kojoj živiš, nego i onoj u kojoj si rođen.

Sve ovo može da se stavi u drugi kontekst zbog činjenice da su neki građani, rođeni u Britaniji, pali na ispitu lojalnosti pošto je otkriveno da su umešani u terorističke aktivnosti. Upravo zbog današnjih neizvesnosti, zastava kao vekovno nepromenljivo obeležje dobija na značaju i u psihološkom smislu.

Junion Džek je jedna od najstarijih zastava na svetu, uvedena još 1606. godine. U kombinaciji crvenog krsta Svetog Džordža, plavog Svetog Andrije i zelenog Svetog Patrika, ona simbolizuje savez Engleske, Škotske, Irske i Velsa čiji znak na zastavi nije predstavljen. Uoči prošlogodišnje proslave njene 400-godišnjice bilo je ideja da zastava promeni izgled i da se plavo-crveno-belom trojstvu doda i crna boja, čime bi se odražavala multikulturalnost Britanije 21. veka. Ta inicijativa ipak nije prihvaćena. Junion Džek ostao je takav kakav je, steg nacionalnog jedinstva, ali i nekada svemoćne imperije zbog čega u stanovnicima nekadašnjih kolonija budi i negativna osećanja i doživljava se kao podsetnik na goru prošlost.