Vlasnik bez mogućnosti odlučivanja

Republički odbor za rešavanje o sukobu interesa obustavio je postupak protiv potpredsednika Vlade Srbije Božidara Đelića, jer je utvrdio da je Đelić u potpunosti poštovao zakon. Milovan Dedijer, predsednik odbora, rekao je juče agenciji Beta da je ovaj slučaj otvorio i pitanje posrednog posedovanja akcija sa kojim se Odbor do sada nije susretao. Dedijer je kazao i da će pitanje posrednog posedovanja akcija ubuduće biti rešavano na osnovu pravnog stava koji je Odbor usvojio na prekjučerašnjoj sednici.

Po tom stavu funkcioneri imaju obavezu da u izveštaj o imovini i prihodima unesu i podatke o svim interesno povezanim pravnim licima i njihovim imovinskim i upravljačkim pravima, što do sada nije bilo obavezno.

– Đelić je pre podnošenja prijave i pokretanja postupka dao objašnjenje izveštaja u kojem je naveo da akcije u Meridijan banci, koje spominje Aleksandar Vučić u prijavi, ne poseduje on lično već su to akcije preduzeća "Haus of Jurop", čiji je on vlasnik u Holandiji – naveo je Dedijer.

U zaključku odbora navodi se, naime, da je Đelić 11. aprila u izveštaju koji je podneo odboru naveo da je jedini vlasnik u pravnom licu "Haus of Jurop invest B. V." sa sedištem u Holandiji, koje je tada bilo suvlasnik društva "Sopar Serbi".

"Sopar Serbi" je bio vlasnik 10 odsto akcija u "Meridijan kredi agrikol banci", što je Đelić naveo 8. maja u dopisu odboru, kao dopunu i objašnjenje svog izveštaja. Odbor je u zaključku naveo i da je 16. maja "Haus of Jurop" preneo na "Kredi agrikol" akcije i pravo glasa koje je imao u "Sopar Serbi", pa je "Kredi agrikol" postao jedini akcionar "Meridijan kredi agrikol banke", sa 90 odsto akcija direktno i 10 odsto akcija indirektno preko zavisnog društva u potpunom vlasništvu "Sopar Serbi".

Posle svega, Odbor za rešavanje o sukobu interesa doneo je pravni stav da su funkcioneri dužni da prijave akcije ili udele ne samo u preduzeću čiji su vlasnici ili suvlasnici nego i u povezanim licima sa tim preduzećem.

Dedijer je naglasio da je postupak protiv Đelića obustavljen, jer je on i pre podnošenja prijave dostavio podatke i o akcijama u povezanom licu i zato što se Odbor za rešavanje o sukobu interesa prvi put susreće sa tim pitanjem.

– Smatrali smo da je to dovoljan razlog da obustavimo postupak – naglasio je on. Objašnjavaju pojam posrednog posedovanja akcija, Danica Popović, profesorka beogradskog Ekonomskog fakulteta, navodi veoma plastičan primer.

– Posredno posedovanje akcija jeste kada vi, recimo, posedujete firmu "Krajsler", a firma "Krajsler" poseduje akcije. To je isto vaša imovina, ali ne glasi na vaše ime. Kao vlasnik, vi možete da naredite "Krajsleru" da te akcije unovči i da vam da gotovinu ili možete bilo šta drugo sa njima da uradite. Samo to ne možete da uradite vi lično, nego to mora da uradi onaj koji ima pravo potpisa u "Krajsleru" – kaže Danica Popović.

Ona navodi i da su akcije koje je "Haus of Jurop", čiji je vlasnik Đelić, imala u "Sopar Serbi" prenela na "Kredi agrikol", ostale Đelićeva imovina, ali koja se sada ne vodi na njega.

– One su njegova imovina, od koje će on imati profit, ali on neće aktivno raditi na tome, nema nikakva upravljačka prava, već će se time baviti ovlašćena lica u firmi koja se vodi kao vlasnik akcija. Na koji način će ta firma ili Đelić raspolagati tim akcijama, stvar je njihovog dogovora, odnosno ugovora koji je među njima sklopljen. Tu ne može biti reči o sukobu interesa. Do sukoba interesa bi došlo da je Đelić ostao direktor u banci i istovremeno bio potpredsednik vlade. Ne može se biti na izvršnim pozicijama na oba mesta. To se, međutim, dešavalo u vremenu Slobodana Miloševića, kada su gotovo svi ministri istovremeno bili i direktori velikih firmi – objašnjava Danica Popović.

--------------------------------------------------------------------------

U Đelićevu korist

Danica Popović, profesorka Ekonomskog fakulteta u Beogradu, objašnjava da je u interesu svakog državnog funkcionera da na početku mandata prijavi što veću imovinu.

– Da su radikali Đeliću posle tri godine "iskopali" ove povezane firme i akcije moglo bi se postaviti pitanje da li je on koristio nelegalna sredstva za sticanje imovine. Ovako je jasno da je on sve to imao i pre nego što je postao potpredsednik vlade i da je sve to zaradio. Sumnjam  da bi mu vlasnik privatne banke za koju je radio poklonio tolike pare, ili bi mu dopustio da ga pokrade. Prema tome, radikali su ovom prijavom samo radili u Đelićevu korist – ocenjuje Danica Popović.

Ona, istovremeno, primećuje da bi bilo dobro pozabaviti se imovinom i radnim biografijama onih koji su podneli prijavu protiv Đelića.

– Trebalo bi videti šta su oni radili dok su bili na vlasti, da li su oštetili državu, koliko su dnevnica uzeli na lažne putne naloge, kako su došli do stanova, koje su škole završili, kakvo im je radno iskustvo – dodaje ona.

Aleksandar Vučić je, inače, podneo prijavu Odboru za rešavanje sukoba interesa protiv Đelića zbog neprijavljivanja akcija u Meridijan banci koje, kako je tvrdio, na tržištu vrede oko deset miliona evra.

U prijavi koju je Vučić podneo sredinom maja, navodi se da je Đelić "prekršio zakon, jer u roku od 30 dana, od kada mu je verifikovan mandat narodnog poslanika, nije preneo upravljačka prava nad akcijama u Meridijan banci".

--------------------------------------------------------------------------

Sva vezana preduzeća

Milovan Dedijer, predsednik Odbora za rešavanje o sukobu interesa, rekao je za agenciju Beta, da su funkcioneri, takođe dužni da prijave i sva kasnije lančano vezana preduzeća s tim što to ne bi "išlo u nedogled" nego bi se obaveza odnosila do visine kapitala koji tim preduzećima obezbeđuje upravljačka prava.