"Tur d Frans" kreće iz Londona

Juče u Londonu nedaleko od londonskog "Oka" predstavili su se učesnici 94. "Tur d Fransa" najveće i najznačajnije biciklističke trke na svetu, a svoj tronedeljni put dug 3.550 kilometara započeće prologom dugim 7.900 metara, koji će voditi od Vajthola i Trafalgar skevra, preko Dauning strita u koji se u broj 10. nedavno uselio novi britanski premijer, Parlament skvera, Viktorija strita, Bakingemske palate, Hajd parka i Konstitušn hila do cilja u Molu, ulici koja predstavlja ceremonijalnu rutu za sve kraljevske i državne prigode u Londonu.

Biciklisti, naravno, neće proći molom u kočijama već na "gvozdenim atovima", a već sama trasa prologa ukazuje kakav se značaj na ostrvu daje ovom biciklističkom proizvodu komšija sa južne strane Lamanša.

Tako je bilo i 1974, kada je "Tur" prvi put prešao Kanal i poklonio Velikoj Britaniji kružnu etapu u Plimutu, tako je bilo i 1994. kada karavan "tura" nije prebacivan na ostrvo brodovima, već je prešao Lamanš tek prokopanim tunelom i celom stazom od Dovera do Brajtona i onda do Portsmuta bio dočekan sa velikim oduševljenjem.

Treći dolazak Trke "Oko Francuske" u Britaniju, pored prologa, donosi i 203 km dugu prvu etapu – od Londona do Kenterberija a britanskim ljubiteljima biciklizma ostaje da se nadaju da će jednog dana neki Britanac trijumfovati na "Turu", jer u tome nikada nisu uspeli.

Prvi put dvojica Britanskih vozača (Burl i Holand) startovali su na "Turu" 1937, a prvi Britanci koji su prošli linijom cilja u Parizu bili su Hoar i Robinson 1955. Britanski vozači osvojili su dosad 23 etape, prvi nosilac žute majice, znaka najboljeg u karavanu bio je Tom Simpson 1962, a poslednji Dejvid Milar 2000. godine ali niko nije uspeo da je zadrži do kraja.

Zbog toga je gradonačelnik Londona "crveni" Ken Livingston uoči starta "Tura" izjavio:

– Uveren sam da će "Tur d Frans" podstaći ljude da uzmu bicikle i da se iz zadovoljstva voze Londonom. Ko zna, možda će neki Londonac, inspirisan ovim takmičenjem, u budućnosti pobediti na "Tur d Fransu".

Dotad, za žutu majicu i trijumf na Jelisejskim poljima boriće se biciklisti iz drugih zemalja, ali jasno je da u 94. karavanu nema više asova kakvi su bili petostruki pobednici Francuz Žak Anketil (1957, 61, 62, 63, 64), Belgijanac Edi Merks (1969, 70, 71, 72, 74), Francuz Bernar Ino (1978, 79, 81, 82, 85) i Španac Migel Indurain (1991, 92, 93, 94, 95), i nadasve sedmostruki uzastopni šampion Amerikanac Lens Armstrong (1999, 2000, 2001, 2002, 2003, 2004, 2005).

U karavanu je 21 najbolja svetska ekipa: 6 francuskih, po tri Španske i Italijanske, po dve Belgijske i Nemačke i po jedna iz Švajcarske, V. Britanije, Danske, SAD i Holandije, međutim u njihovim sastavima su biciklisti iz mnogo većeg broja zemalja – od Australije, preko Kolumbije do Kazahstana do Slovenije čiji je šampion Tadej Valjavec, lider italijanskog Lamprea.

Žuta majica je upražnjena. Prošlogodišnji pobednik Amerikanac Flojd Lendis još čeka presudu da li je pobedio uz pomoć dopinga ili ne, ali u karavanu su Španac Oskar Pereiro drugoplasirani i Nemac Andreas Kloden trećeplasirani prošle godine.

Među kandidatima za žutu majicu su Kazahstanac Aleksandar Vinokurov i Italijan Paolo Salvodeli, Klodenovi suvozači iz Astane, Norvežanin Tor Husovd, bivši svetski prvak Belgijanac Tom Bonen, Rus Denis Menčov i još mnogo, mnogo sjajnih vozača, a njima bi u poslednji čas mogao da se pridrži i Italijan Alesandro Petaki, pobednik pet etapa na "Điru" ako mu bude dozvoljen start pošto mu nad glavom visi optužba zbog dopinga...

Pobednik "Đira" Danilo de Luka sigurno neće biti u karavanu "Tura" opet zbog zvaničnih optužbi da je koristio nedozvoljena sredstva, a na Trci "Oko Francuske", kao i proteklih godina, vodiće se najrigoroznija anti-doping kampanja i ljubiteljima biciklizma ostaje da se nadaju da njen ishod neće određivati raspored biciklista na pobedničkom postolju.

--------------------------------------------------------------------------

"Tur 2007" ukratko

Start 7. jula u Londonu, cilj 29. jula u Parizu.

Staza duga 3.550 km vodi kroz Englesku, Belgiju i Francusku.

Dvadeset etapa (11 ravničarskih, 7 brdskih, 2 individualna hronometra).

Najduža etapa: Varegem – Kompenj 236,5 km (10 jul).

Tri brdska cilja; 21 brdski brdski uspon prve i druge kategorije; 117 km individualnog hronometra.

Najviši uspon: Kol d L’iseran 2.770 m (9. etapa. 17. jul).

Dvanaest novih gradova uključujući London i Kenterberi u V. Britaniji i Varegem u Belgiji.

Dva dana odmora (16. i 24. jul).

Učesnici: 21 tim po 9 vozača, ukupno 189 takmičara (sa pratiocima 1.215 osoba).

Novinari: 1.680 iz 617 kuća.

TV prenosi: 92 zemlje.

Radio prenosi: 96 radio stanica.

--------------------------------------------------------------------------

Naj, naj na "Turu"

Najviše pobeda: Lens Armstrong (1999–2005) – 7.

Najviše etapnih pobeda ukupno: Edi Merks – 34.

Najviše etapnih pobeda na jednoj trci: Šarl Pelisije (1930); Edi Merks (1970, 1974) i Fredi Martens (1976).- po 8.

Najviše vozača u šutoj majici na jednoj trci: 1958. i 1987. – po 8.

Najviše dana u žutoj majici. Edi Merks – 96 (sedam učešća).

Najviše puta na podijumu: Rejmon Pulidor (14 učešća od 1962–1976)) – 8 (tri puta drugi, pet puta treći)

Najubedljivija pobeda (posle 1947): Stan Okers (1952) – 28:17 minuta.

Najtesnija pobeda: Greg Lemond (1989. ispred Lorana Finjona) 8 sekundi.

Najbolji sprinter (zelena majica): Erik Cabel – 6.

Najbolji brdski vozač (tačkasta majica): Rišar Virenk – 7.

Najduži solo beg: Alber Burlon (1947) – 253 km.

Najubedljivija etapna pobeda: Hoze Luis Vieho (1976) – 22:50 minuta.

Najbrži prolog: Kris Bordman (1994, 7,2 km): 55,152 km na čas.

Najbrži individualni hronometar: Greg Lemond (1989, 24,5 km) –54,545 km na čas.

Najbrža etapa: Mario Čipolini (1999, 194,5 km) – 50,355 km na čas.

Najbrža trka: Lens Armstrong (2005) – 41,654 km na čas.

Najstariji pobednik: Firmin Lambo (1922): 36 godina, 4 meseca, 9 dana.

Najmlađi pobednik: Anri Korne (1904) – 19 godina, 11 meseci, 20 dana.

Najviše učešća. Jop Zotemelk (1970–1986).