Podelila muku sa đacima

Od svih direktora osmoletki u čijim će letopisima za 2013. ostati zabeleženo masovno trovanje osnovaca u 2013. godini, jedino je Olivera Korošec, direktorka OŠ „Milena Pavlović Barili” pojela đački obrok u kome su kasnije epidemiolozi otkrili bakterije stafilokoke. Tim činom, u očima javnosti izdvojila se kao heroina pedagoškog poziva. 

– Da sam znala da su špageti zaraženi, sve bih pojela da ih nijedno dete ne proba. Uobičajen dan posle ručka pretvorio se u užas. Deca su naprasno počela da se žale da im je muka, a onda i da povraćaju. Prvo, drugo, treće... Svi smo bili u šoku. Učiteljice su razdvajale bolesne od zdravih. Čim su posumnjale da je ručak bio pokvaren, tražila sam da mi donesu sve što su deca pojela da i ja to isto pojedem, da vidim šta će meni da se desi. Obrok je naizgled bio u redu, na osnovu ukusa nije se moglo naslutiti da su se u špagetima zapatile bakterije. Šta sam mogla da uradim, nego da podelim muku sa svojim đacima. U tom trenutku najmanje sam brinula o svom zdravlju – objašnjava Olivera šta ju je navelo da pojede đački ručak, iako je bila svesna da će se najverovatnije i sama otrovati. Za mnoge je ta reakcija herojsko delo. Njen postupak je odlukom naše redakcije proglašen za čin godine. 

Zbog trovanja hranom direktorka Olivera je, kao i više od 250 dece iz 12 beogradskih škola, završila kod lekara. Na pamet joj nije palo da problem zataška, što bi pokušale neke njene kolege „štiteći interese škole”. Kako ističe, njoj su đaci bitniji od direktorske fotelje.

Tog 30. oktobra, kada je 59 najmlađih đaka škole „Barili” posle ručka u ovoj kući znanja povraćalo po učionicama i hodnicima i savijalo se od stomačnih bolova, Olivera Korošec, inače majka jedne osmakinje i jednog trećaka, prvi put je zaboravila na svoju decu. Bitnije joj je bilo zdravlje učenika „Milene Pavlović Barili”, obuzdavanje panike među uplašenim školarcima i učiteljima, obaveštavanje roditelja, pozivanje sanitarne inspekcije, epidemiološke službe, izabranog školskog lekara, Hitne pomoći, nadležnih u Ministarstvu prosvete...   

– Klonula sam tek kada je u školi ostalo samo desetoro đaka, čiji roditelji nisu mogli da dođu iako je bilo 18 sati. Pred školom je bilo vozilo Hitne pomoći, ponela sam devojčicu iz prvog razreda. Ona žmuri, lokne joj prekrile lice, ne znam joj ni ime ni prezime, ne smem da je stavim u vozilo jer ne znam gde će je odvesti, šta da kažem roditeljima kada dođu po nju. Suze. Ta deca su nam došla radosna, poklonila nam poverenje, a tada mi se činilo da smo ih izneverili – ne zaboravlja Olivera Korošec, profesor fizike, prosvetni radnik od 1998. godine, direktorka škole „Barili” od postavljanja temelja 2012, a te godine je osmoletka i otvorena. 

U agoniji koja je zadesila školsku decu, devojke iz boravka, koje je grad tu uposlio za 15.000 dinara mesečno, istakle su se kao profesionalci. Tada nisu znale da će biti raspisan konkurs za zapošljavanje, a nedavno su primljene u stalni radni odnos.

– Učiteljicama sam se na neki način odužila, ali roditelji učenika su me podrškom i razumevanjem zadužili za ceo radni vek. Nisu zamerali školi, pomogli su nam, a očekivali smo da nas s pravom osuđuju, jer poslali su nam zdravu, a preuzimaju otrovanu decu. Ponavljali su da nismo mi krivi, da nema posledica po dečje zdravlje, da trovanje učenika nije poljuljalo njihovo poverenje u učitelje. Istovremeno predstavnici nekih institucija su nas na sav glas korili da je to skandal koji nismo smeli da dozvolimo – i sada je iznenađena Olivera, ali i uverena da je od zlih jezika važnije što su njenu školu podržali roditelji i Ministarstvo prosvete.

-------------------------------------------------------------------

Epidemiolozi ažurni pred – kamerama

Olivera pamti da se u sanitarnoj inspekciji tog 30. oktobra niko nije javljao na telefon, da su joj u Hitnoj pomoći rekli da mogu da pošalju jedno vozilo, a školi je bilo potrebno deset. Epidemiološka služba je, izgleda, stigla tek na poziv medija, jer epidemiolog se u školi, svedoči direktorka, pojavio nekoliko sati posle njenog poziva i to sa televizijskom ekipom pred čijim je kamerama uzeo uzorke.

 -------------------------------------------------------------------------------------

Ni odšteta, ni odgovornost

U celoj drami pretposlednjeg dana oktobra bilo je i iskrica duha koje su izmamile osmeh:

– Mali Uroš ponavljao je da mora da zahvali servirki što mu nije dala repete, a trebalo je da zahvali roditeljima koji su tražili da mu se uskrati dodatak kada je za ručak testenina – prepričava Olivera veseli čin školske drame čiji neveseli epilog glasi: škola nije uspela da naplati osiguranje ni za jednog otrovanog učenika, iako su svi đaci osigurani kod „Delta đeneralija”, a insistiranje prosvetne vlasti da se pronađu odgovorni u lancu pripremanja i distribucije đačkih obroka i da budu kažnjeni, još nema konkretnih rezultata.