Vidra iz Valjeva

"Ako vidiš Dušana Mihajlovića da skače sa mosta u reku – skoči za njim, taj sigurno zna šta radi", rekao je pre nekoliko godina u jednom neformalnom razgovoru jedan poznati opozicioni političar, aludirajući na Mihajlovićevu sposobnost da preživi i nadživi sve političke sisteme u novijoj srpskoj istoriji.

"Brka", "vidra" ili "crna ovca", kako ga nazivaju oni koji ga znaju, ali i oni koji ga lično ne poznaju, uspeo je u svom 59 godina dugom životu, ono što mnogima nije pošlo za rukom – da, poput pravog kameleona, bude na vlasti u tri navrata i to u različitim vremenima i političkim sistemima. Iz tog ugla gledano, sve današnje političke figure na srpskoj sceni, pravi su amateri u odnosu na njega.

Prve političke lekcije Mihajlović je savladao u rodnom Valjevu. Partijsku knjižicu je zaslužio već u trećem razredu gimnazije, zahvaljujući odličnom uspehu u školi i ozbiljnoj dozi iskazanog aktivizma ("u prvom razredu gimnazije napravio sam Društvo prirodnjaka koje se bavilo arheologijom, u drugom razredu bio sam skaut, pa istraživač i tu logiku i organizaciju zadržao sam i danas"). Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, posle čega se zaposlio u Službi državne bezbednosti u Valjevu. Tu je, prema nekim informacijama, bio vođen pod operativnim imenom "Vidra" odakle potiče i jedan od njegovih nadimaka (uzgred, Mihajlovićeva firma se zove "Lutra", što u prevodu znači Vidra).

Posle školskih funkcionerskih vežbi, prve ozbiljne političke funkcije Mihajlović je zabeležio takođe u Valjevu, gde je bio potpredsednik, pa predsednik gradske vlade, a onda i gradonačelnik.

U vreme završetka njegovog gradonačelničkog mandata, Slobodan Milošević bio je na vrhuncu svoje popularnosti. Bila je to 1989. godina, kada je Milošević došao na ideju da Mihajloviću ponudi funkciju potpredsednika "prve nepartijske, tranzicione vlade koja je trebalo da obezbedi reformu i prelazak iz komunističkog u višepartijski sistem parlamentarne demokratije".

Prva etapa saradnje sa Miloševićem završila se relativno brzo, a povod je bio stvaranje Socijalističke parije Srbije i preuzimanje imovine i Saveza komunista i Socijalističkog saveza, suprotno Mihajlovićevom zalaganju da se SK transformiše u socijaldemokratsku partiju. Do obnavljanja saradnje sa Miloševićem došlo je 1994. godine, kada je Mihajlovićeva Nova demokratija, ušla u parlament Srbije, kao članica DEPOS-a, da bi se posle priklonila Miloševiću, dajući mu preko potrebnu skupštinsku većinu. Sloga je trajala do sledećih izbora, kada je Milošević odlučio da napravi Vladu sa radikalima.

Tada se okreće svojim prirodnim demokratskim saveznicima i postaje jedan od lidera DOS-a. Posle petooktobarskih promena, prihvata da privremeno vodi ministarstvo unutrašnjih poslova. "Privremeno ministrovanje" trajalo je više od tri godine, tokom kojih su rasvetljeni mnogi zločini Miloševićevog režima i tokom kojih su udareni ozbiljni temelji za vraćanje uljuljanog poverenja građana u policiju. S druge strane, da nije bilo sve lepo tokom "privremenog ministrovanja" pokazuju pobuna "crvenih beretki", otmica najbogatijeg Srbina Miroslava Miškovića, bahato ponašanje kriminalaca koje su štitili određene političke ličnosti, svi događaji koji su nesumnjivo doveli do atentata na premijera dr Zorana Đinđića.

Danas je Mihajlović, kako sam kaže, "probuđen iz udobne političke penzije", u koju je ušao posle neuspešne duhovite predizborne kampanje pod nazivom "crna ovca" 2003. godine.