Varljivi rezultati

Na kvalifikacionim ispitima za upis u srednje škole u Beogradu najbolji su bili osmaci iz novobeogradske Osnovne škole "Laza Kostić", a najlošiji – njihovi vršnjaci iz škole "Janko Katić" iz Rogače kod Sopota.
Novobeogradski đaci su uspeli da na oba testa (srpskog i matematike) u proseku ostvare 36,18 poena. Iz srpskog – 17, 43, iz matematike – 18,75, što znači da su bolje uradili matematiku, iako je njihova prosečna ocena u šestom, sedmom i osmom razredu iz tog predmeta nešto niža od one iz maternjeg jezika. Prosečna ocena iz srpskog je 4,46, a iz matematike – 3,97. Istovremeno u školi u Rogači je prosečan broj bodova jednak prosečnoj oceni. Doduše, to je veoma mala škola, ali je zanimljivo da je prosečan broj bodova ostvaren na oba testa – 11,9. I to iz matematike – 4,75, a prosečna ocena iz tog predmeta u toku poslednja tri razreda je – 4,47. Na kvalifikacionom ispitu iz srpskog osmaci iz Rogače su u proseku ostvarili nešto više od sedam poena, a njihova prosečna ocena iz tog predmeta je 4,30.

Treba, naravno, imati u vidu da nisu svi osmaci izašli na kvalifikacione ispite. Od 81.448 osmaka, koliko ih ukupno ima u Srbiji, kvalifikacione ispite polagalo je njih 67.283. Na testu iz srpskog palo je 542 dece, a matematiku nije položilo 514 devojčica i dečaka. Oni zapravo nisu osvojili nijedan bod od mogućih 20 bodova po testu. "Prag znanja" je i ovoga puta bio samo jedan poen po ispitu. Toliko je trebalo da bi se smatralo da je neko položio kvalifikacioni ispit za upis u srednje škole. Pri tome su zadaci na ispitima bili iz specijalnih zbirki za kvalifikacione ispite koje su deci bile dostupne već krajem prošle godine.

Ovogodišnji rezultati sa kvalifikacionih ispita pokazuju da su na prijemnom ispitu bili veoma "jaki" učenici iz novobeogradskih škola.

U školi "Ivan Gundulić" ukupan prosečan broj poena iznosi 34,33, koliko i u školi "Jovan Sterija Popović", u OŠ "Ratko Mitrović" – 33, a u "Jovan Dučić" – 32,30. Približno iste rezultate ostvarila su deca u osmoletkama "Kralj Aleksandar Prvi", "Mladost" i "Branko Radičević". U svakoj od tih škola deca su u proseku, zbirno, na oba testa, ostvarila nešto više od 31 boda. Upola slabiji su, recimo, bili njihovi vršnjaci iz škole "Vladimir Nazor" na Čukarici. Tamo je ukupan "skor" na testovima 18,5 bodova, dok je u "Banović Strahinji" – 27,6 bodova. Ni mnoge škole u najužem centru grada nisu se po rezultatima kvalifikacionih ispita kotirale tako visoke kao pomenute novobeogradske. Osmoletke "Drinka Pavlović" i "Kralj Petar Prvi" imaju približno iste rezultete – između 28 i 29 bodova.

Šta pokazuju ovi rezultati i da li se na osnovu njih, kao i na osnovu prosečnih ocena u školi, može reći koje su najbolje, a koje najlošije osmoletke? Da li prilikom vrednovanja škola treba da se gledaju rezultati učenika na gradskim i republičkim takmičenjima?

– Nadmetanja mogu biti pokazatelji, ali mnoga od njih nisu baš profesionalno organizovana – kaže za naš list Snežana Lukić, direktorka Osnovne škole "Karađorđe" iz Ostružnice.

Prema mišljenju Gorana Vilotijevića, pedagoga i direktora Osnovne škole "Banović Strahinja", na takmičenja idu darovita deca, a talenat bi trebalo da dođe do izražaja bez obzira na trud nastavnika. I on, međutim, smatra da je bitno koliko škola ima takve dece, jer ti učenici i ostale đake "vuku" napred.

Oba naša sagovornika smatraju da ni rezultati na kvalifikacionim ispitima, ni ocene u školi ne mogu biti merodavni i jedini pokazatelji na osnovu kojih bi se vrednovale i rangirale škole, jer su kriterijumi ocenjivanja znatno niži i nejednaki po školama. Mnogi profesori ne poštuju pravilnik o ocenjivanju.

– Događa se da budu čak tri, četiri učenika generacije u jednoj školi. To je apsurd. Ima i škola gde ima po 200 i više odličnih učenika u generaciji. I po desetak "vukovaca". To je sve nerealno. Realno je imati u generaciji do četiri učenika sa diplomom "Vuk Karadžić" i od četiri do pet odličnih đaka u odeljenju. Može da se dogodi da neka generacija "iskoči", da bude natprosečna, kao što je to bilo lane u mojoj školi. Tada smo bili i treći u gradu po broju poena osvojenih na kvalifikacionim ispitima (34,30) – objašnjava direktorka škole "Karađorđe".

Njen kolega sa Banovog brda Vilotijević za "Politiku" ukazuje da je nerealno da dete na kvalifikacionom ispitu zaradi, na primer, 40, a na osnovu uspeha iz škole ima samo 30 poena. A to se, kaže, događalo.

– Realan prosečan rezultat na prijemnom ispitu je onaj koji se kreće između 25 i 30 bodova – ocenjuje Vilotijević.

I on, kao i direktorka "Karađorđa", smatra da bi kvalifikacioni ispiti trebalo da budu teži, a da "prag znanja" mora da bude viši. Ne bi smeo da bude niži od pet poena po testu.

– Valjalo bi u kvalifikacione ispite  uključiti i test za stručne škole koji bi se polagao trećeg dana – veli Snežana Lukić.

Direktor škole na Banovom brdu se zalaže za uvođenje završnog ispita ili "male mature" na nacionalnom nivou koja bi bila ulaznica za gimnazije i stručne srednje škole.

– U sadašnjem sistemu kvalifikacionih ispita lošiji đaci mogu da se spreme i da bolje urade test od onih koji su sistematski radili i zaista imaju znanja. Bolji đaci mogu od treme i da se zablokiraju – kaže Kristina Krdžavac, koja je ove godine, kao nosilac "Vukove" diplome, završila osmi razred u Osnovnoj školi "Banović Strahinja". Njena majka Mirjana smatra da su rezultati sa kvalifikacionih ispita veoma varljivi, jer mnogu decu trema parališe.