Gvantanamo kao američka „moralna katastrofa"

„Zabranili su mi da čitam ’Zločin i kaznu’ Dostojevskog jer on nije napisao ’Nema zločina, ali će ipak biti kazne’, a što bi pristajalo Gvantanamu. Ovde sam po kazni proveo 4.360 dana a da nikada nisam ni za šta optužen”.

Ovako je Šaker Amar prošlog meseca opisao svoje robijanje u kazamatu u američkoj vojnoj bazi na Kubi, a njegove reči u velikoj meri se odnose i na ostale pritvorenike i zatvorenike, njih 155, koliko ih je ostalo posle puštanja na slobodu trojice Ujgura poslednjeg dana 2013. godine.

Zatočenici su dospeli u Gvantanamo zbog sumnje da su povezani sa terorizmom, ali su, sa retkim izuzecima, tamo i više od deset godina, a da nikada nisu izašli pred sudiju niti je protiv njih podignuta optužnica. Više od polovine ih je oslobođeno sumnji da su načinili bilo kakvo krivično delo protiv SAD, ali ih Amerika i dalje drži iza rešetaka jer smatra da su muslimanski ekstremisti isuviše opasni da bi bili na slobodi. Avganistanci, Pakistanci, Saudijci i drugi nisu u zatvoru po slovu američkog zakona. Tamo su po volji vašingtonske izvršne i zakonodavne vlasti i njene politike rata protiv terora. Zemlja bez političkih zatvorenika na svojoj teritorija postala je tako zemlja koja u inostranstvu drži najozloglašeniji politički zatvor na planeti.

Gvantanamo ili Gitmo je otvoren u američkoj vojnoj bazi na Kubi pre 12 godina voljom tadašnjeg predsednika Džordža Buša mlađeg. Posle terorističkih napada na Ameriku 2001, Buš je rešio da Americi treba jedan kazneni pritvor, mučionica u kojoj će se slomiti i sve priznati čak i najgori teroristi. Hvatani po Jemenu, Avganistanu i Pakistanu, mudžahedini, talibani, verski fanatici ili prosto ljudi koji su bili u pogrešno vreme na pogrešnom mestu, prebacivani su na Kubu pri čemu je u najvećem broju slučajeva bilo nemoguće dokazati njihovu ulogu u 11. septembru ili zaveri protiv SAD. Jedan od izuzetaka je planer napada na Njujork i Pentagon, Kalid Šeik Muhamed, koji je konačno i osuđen zbog terorizma protiv Amerike, ali ne po američkim zakonima, već po volji vojnog tribunala u Gitmu. Nevini ili krivi, tek muškarci dovedeni u Gvantanamo su mučeni: podvrgavali su ih elektrošokovima i simulaciji davljenja i lišavali sna da bi sve priznali.

Ovako nešto nikada ne bi moglo da se desi u Americi, ali Gvantanamo nije u SAD i to Vašington oslobađa od odgovornosti da zatvorenicima garantuje suđenje u okviru američkog pravnog sistema i ljudska prava iz američkog ustava. Amerika zatočenicima u Gvantanamu ne priznaje ni status ratnih zarobljenika zbog čega na njih ne primenjuje Ženevsku konvenciju o zabrani mučenja zarobljenika. Nezakonito dovođenje ljudi na Kubu, mučenje, neograničeno trajanje pritvora i odsustvo sudije, zaprepastili su svet koji je u Americi video simbol pravne države i ljudskih prava. Bio je to šok jer se radilo o državi u koju su godinama bežali proganjani, sredini koja je garantovala verske slobode, zemlji koja je i strancima na svojoj teritoriji garantovala prava iz američkih zakona i osnovna ljudska prava iz ustava.

Oko 80 zatočenika u Gvantanamu oslobođeno je sumnji, ali ostaju u ćelijama jer Amerikanci ne znaju kuda da ih pošalju. Retko koja zemlja hoće da ih primi. Poslednji pušteni Ujguri krenuli su u Slovačku. Zatvorenici neretko ne žele kući. Dvojicu Alžiraca, naturalizovanih građana BiH, poslali su nazad u Alžir iako su oni tvrdili da će im u domovini život biti u opasnosti. Takozvanu Alžirsku krupu činilo je pet Alžiraca iz Bosne koje su vlasti BiH uhapsile 2001. da bi oni godinu dana kasnije bili u rukama američkih vlasti zbog sumnje da su pripadnici terorističke mreže. Svi su izašli iz Gvantanama zbog nedostatka dokaza. Najteže je oslobođene vratiti u Jemen jer je ova zemlja od pokretanja američkog rata protiv terora postala baza Al Kaide pa prema tome i mesto sa idealnim uslovima da muslimani mučeni u Gvantanamu postanu fanatici spremni na osvetu.

Oko 90 zatvorenika štrajkuje glađu. Sirijac Abdelhadi Faradž, koji je 2010. oslobođen sumnji za terorizam, ali i dalje životari u samici, napisao je u pismu koje je objavio „Njujork tajms” da štrajkače gađaju gumenim mecima, prskaju suzavcem, tuku i konačno vezuju za stolicu da bi im prisilno uvlačili cevčicu sa hranom kroz nos i grlo do stomaka.

Zbog ovog pisma je ugledni list sa Menhetna primio pregršt protestnih mejlova. Ali nije „Njujork tajms” jedini koji je ukazivao na to da je Gvantanamo sramota Amerike, „prava i moralna katastrofa”. Zatvor su osudili Amnesti internešenel, Hjuman rajts voč, Crveni krst, kao i bivši predsednik Džimi Karter. Svi oni zahtevaju da se na Gitmo stavi katanac, da se pritvorenici prebace u SAD i da im se tamo sudi po američkim zakonima umesto po volji „disfunkcionalnog vojnog tribunala kojem je nemoguće verovati”.

Obama, za vreme čije vladavine niko nije odveden u zatvor na Kubi, ponovio je 2013. da želi da zakatanči Gvantanamo. Povodom puštanja poslednjih zatvorenika kazao je da se raduje saradnji sa Kongresom „da bi se preduzeli dodatni koraci potrebni za zatvaranje zatvora”. Dosad nisu bili saradnici. Kongresmeni su odlučili da Gvantanamo mora i dalje da postoji i da njegovi „stanari” nikako ne smeju da dospu na tlo SAD. Dve trećine američkih građana u anketama ističe da ne želi „te ljude” u svojoj zemlji. Članovi Kongresa, uključujući demokrate, ne žele da izgube izbore tako što će glasati za dolazak zatvorenika u SAD. Tako jedan od nesrećnih simbola današnje Amerike opstaje uprkos tome što njen prvi čovek o Gvantanamu kaže da je „njegovo postojanje verovatno regrutovalo više terorista širom sveta nego što ih je u Gvantanamu zatvarano”.

Američki rat protiv terora sa okupiranim Avganistanom i Irakom i zatvorom kao što je Gvantanamo samo je podstakao stvaranje novih terorista, što znači da bi ovaj nekonvencionalni rat mogao da traje unedogled. Zatvor namenjen protivnicima američkog viđenja sveta takođe bi mogao da ostane otvoren godinama, a svakako sve dok je to volja američke politike.

Šta to znači za Ameriku? Judžin Fidel, predsednik Nacionalnog instituta za vojnu pravdu u SAD, kazao je da je Gitmo kao vid vašingtonske arbitrarne politike lišio Ameriku ugleda u svetu i moralnog prava da ostatku planete drži lekcije o etici i pravdi. A za Amerikance? Oni će i dalje dnevno izdvajati 1,2 miliona dolara za održavanje Gvantanama, ali će i plaćati ceh u drugoj valuti – imidžu citadele slobode.

Jelena Stevanović