Starima nema ko da pomogne

Svakom četvrtom stanovniku Srbije starijem od 70 godina nema ko da pomogne, što znači da mu je potrebna pomoć za svakodnevno funkcionisanje u stanu ili kući, pokazalo je istraživanje o vaninstitucionalnoj zaštiti starih koje je sprovela socijalno-humanitarna organizacija "Snaga prijateljstva Amiti".

Ovo istraživanje obuhvatilo je sve aspekte života starih, od standarda, zdravstvenog stanja, svakodnevnog življenja, veličine domaćinstva, korišćenja slobodnog vremena. Anketirano je 826 starih u svim područjima Srbije. Utvrđeno je da sa bračnim drugom ili u višegeneracijskoj porodici živi svaka treća osoba u ovom životnom dobu. Stari žive uglavnom u svom domaćinstvu, trećina sa prihodom do 6.500 dinara, u stanu prosečne veličine od oko 57 kvadrata.

Kako kaže mr Nadežda Satarić, predsednik Upravnog odbora socijalno-humanitarne organizacije "Amiti", institucije imaju marginalnu ulogu u mreži podrške starima, što je gotovo neshvatljivo, budući da spadamo među deset najstarijih naroda u svetu. Ukupan broj korisnika pomoći i nege u kući je oko 4.100. U odnosu na ukupnu populaciju starih od 65 godina (1.240.505), njih 0,28 odsto je obuhvaćeno ovim servisom. Samo u Beogradu ima 530 negovateljica što je izuzetno malo s obzirom na broj starih u ovom gradu. Oni koji koriste pomoć u kući plaćaju 1.050 dinara.

Od početka primene Strategije za smanjenje siromaštva, od 1. januara 2004. godine, broj korisnika pomoći i nege u kući je povećan za 2.100 korisnika, što je malo više od polovine ukupnog broja korisnika. Takođe je povećan i broj opština koje razvijaju ovaj servis za 23, a do početka primene ovog programa bilo ih je 35. Pored toga, neophodna je brža primena Strategije, kao i njena operacionalizacija u 107 opština u Srbiji u kojima usluge pomoći i nege u klubovi za stare uopšte ne postoje.

Po rečima Nadežde Satarić, 20 odsto starih ima lične prihode manje od 6.500 dinara, 18 odsto ima penziju veću od 13.000 dinara. Treba posebno podvući da je registrovano čak oko 13 odsto ispitanika bez ikakvog ličnog prohoda. Reč je o ljudima koji nisu uplaćivali nikakav doprinos za penziono osiguranje. Većina njih živi na selu, tako da imaju po nekoliko hektara zemlje, ali ne i mesečne prihode.

Satarić komentariše da su rezultati ovog istraživanja pokazali da je neophodno razviti vaninstitucionalnu zaštitu pomoći starima budući da negovateljica iz službi pomoći u kući pri domovima zdravlja nema dovoljno. Tim pre što gotovo dve trećine starih ima problema sa kretanjem. Plaćenu pomoć angažuje zanemarljiv broj starih, a svakoj trećoj osobi potrebna je pomoć drugih za odlazak lekaru, plaćanje računa, nabavku potrepština i tome slično.

Prosečna površina kuće stana u kojoj žive naši najstariji sugrađani u gradu iznosi oko 57 metara kvadratnih. Višegeneracijske porodice žive u stambenom prostoru od 84 kvadratna metra. Zanimljiv je podatak da stari na selu žive u kućama prosečne površine od 77 metara kvadratnih.

Najveći broj starih provodi slobodno vreme gledajući televiziju – 77 odsto – i u druženju sa prijateljima ili sa porodicom – 47 odsto. Gotovo svaki treći ispitanik čita novine.

Socijalno-humanitarne organizacije kroz svoje programe različitog sadržaja namenjene najsiromašnijim starim ljudima pružaju usluge za više od 15.000 lica starih od 65 godina, što predstavlja veliki doprinos sveobuhvatnoj brizi o starima.