Đoković na putu za večnost

 Od izveštača „Žurnala”

Melburn – Pit Sam pras i Rodžer Federer su osvojili Vimbldon po sedam puta, Rafael Nadal je sa Rolan Garosa odneo osam pehara, Džimi Konors je na Ju-Es openu bio najbolji pet puta. Svi najveći teniseri sveta su bar na jednom gren slemu imali bazu za najveće podvige, bar na jednom od četiri najveća svetska turnira, osećali su se kao kod kuće.

Za Novaka Đokovića to je Austra- lijski open. Kada dođe januar i počne nova sezona, zna se da je kucnuo čas srp- skog asa. Četiri puta u poslednjih šest godina pehar je odlazio za Beograd. Novak je na Rod Lejver areni posta- vio temelje karijere velikog šampi- ona. Na njoj je osvojio prvi gren slem pehar, to mu je i jedini od velikih tur- nira na kome je uzeo više od jedne ti- tule, tu je nepobediv već tri godine, a sada ima šansu i da postane ikona Aus- tralijskog opena. Jer, niko otkako je tenis 1968. pos- tao profesionalni sport, nije os- vojio ovaj turnir više od četiri puta.

Tu statistiku sada dele Andre Agasi, Rodžer Federer i Novak, ali Srbin ima mnogo veće šanse da se odvoji nego Švajcarac. Zašto je granica iz 1968. bitna i zašto bi Novakovih pet titula danas imalo mnogo veću težinu od šest koje je rekorder Roj Emerson osvojio šez- desetih?

Zato što je u to vreme tenis bio po- deljen na nekolicinu vrhunskih pro- fesionalaca koji su igrali za pare, ali nisu imali pravo učešća na gren slemovima, i ostatak belog karavana koji su činili amateri koji ili nisu bili pozvani da igraju za novac, ili im je sjaj najvećih trofeja bio izazov- niji.

Tako, na primer, u vreme kada je Emerson harao Australijskim ope- nom, na njemu nije igrao Rod Lejver, najveći šampion tog vremena, jer je posle velikih trijumfa 1962. prešao u profesionalce. Njemu treba dodati još nekoliko tada najvećih asova pa je jasno da je Emersonu put do šest tro- feja bio znatno lakši, nego što je Đo- koviću danas u društvu Nadala, Fede- rera, Marija i ostalih.

Uostalom, čim je profesionalcima 1968. dozvoljen povratak na gren sle- move, Emerson više nije osvojio nije- dan trofej i ta činjenica baca veliku senku na njegovih šest pehara. Zato Novak u naredne dve nedelje neće igrati samo za privilegiju da bude proglašen za šampiona 2014, nego za pola veka profesionalnog te- nisa, a odatle ni večnost nije daleko. Malo li je? Glavni razlog za Novakovu dominan- tnost u Australiji je podloga koja mak- simalno odgovara njegovom stilu igre.

Beton na Melburn parku je po meri ag- resivnih tenisera sa osnovne linije kao što je bio i Agasi. Podloga ima vi- sok odskok idealan za udarce u penjanju i kontranapade, ali nema brzinu koja bi pogodovala topovskim serverima. Možda još važnija je činjenica da je od najvećih favorita, jedini on 100 odsto spreman. Rafael Nadal je osvojio Dohu prošle nedelje ali nije ostavio utisak da je u vrhunskoj formi. Pre toga je na egzibiciji u Abu Dabiju iz- gubio od Ferera. Španac je u Melbur- nu osvojio najmanje gren slem titula, samo jednu. Endi Mari se još nije pot- puno pripremio posle duge pauze zbog operacije leđa. Otkako se vratio na te- ren deluje bledo, gubi mečeve od rivala koje je redovno pobeđivao. U Melbur- nu je izgubio tri finala. Rodžer Fede- rer je ovde poslednji put trijumfovao 2010. Švajcarac je u 2014. ušao sa Ste- fanom Edbergom kao trenerom, ali je razočarao izgubivši finale u Briz- bejnu od veterana Hjuita.

Huan Martin del Potro nikada u Melburnu nije otišao dalje od četv- rtfinala. Ovo mu je najneuspešniji od sva četiri gren slema. Jednostavno, podloga je prespora za njegov stil. Žo- Vilfrid Conga je uz vodeću četvorku jedini koji je igrao finale u Mel- burnu.

Poražen je 2008. od Đokovića. Prošle jeseni je morao da pauzira zbog povrede i još nije u top formi. Novak Đoković je neporažen od septembra, ima 24 uzastopne pobede i četiri osvojena turnira zaredom (Peking, Šangaj, Pariz i Masters). Novu sezonu je počeo superiornim os- vajanjem egzbicije u Abu Dabiju.

Vojin Veličković