Rukomet se vraća kući

 Danska je postojbina rukometa, ali je do sada samo jednom bila domaćin velikog takmičenja rukometaša, koje je ugostila za Svetsko prvenstvo 1978. godine. Od danas do 26. januara biće poprište 11. evropskog šampionata koje će posredstvom televizije stići u 175 zemalja.

U osmom učešću na kontinentalnoj smotri, Srbija brani srebrnu medalju sa one održane pre dve godine u našoj zemlji, što je poduhvat čiji se uspešan ishod ne čini realnim i zbog toga što je naš tim u znatno jačoj polovini piramide. Tamo će prepreke na putu do dve polufinalne karte predstavljati pre svih ekipe sa podijuma prošlog olimpijskog turnira: prvaci Francuzi, vicešampioni Šveđani i „bronzani” Hrvati.

Na listama šansi vodećih evropskih kladionica ispred su i Poljaci, protiv kojih srpski sastav sutra u Arhusu igra prvi meč C grupe. Prema istim ekspertima za prognoze, ekipa selektora Vladana Matića je sedma u redu pretendenata na vrh, na čijem su čelu branioci titule Danci i planetarni vladari Španci. Na startu, imperativ za Srbiju je jedno od prva tri mesta u grupi u kojoj će Rusi biti rivali u sredu, a Francuzi u petak.

Šampionat se održava u četiri grada: prestonica Kopenhagen i Alborg će deo pozornice biti samo za prvi krug, drugi najveći grad u državi Arhus sa dvoranom kapaciteta 5.000 mesta i u sledećoj fazi, a Herning (14.000) od početka do kraja nadmetanja u zemlji sa 5,6 miliona stanovnika, od kojih je 150.000 registrovanih igrača rukometa. U skladu sa značajem ovog sporta za Dance, slogan Šampionata je „Rukomet u srcu”, pa je i maskota dobila oblik srca i ime „Harti” .

Kod kuće će selektorsku karijeru završiti legendarni danski strateg Ulrik Vilbek (55), koji će pokušati da dođe do svoje 13. medalje, a sedme zlatne sa velikih takmičenja u muškoj i ženskoj konkurenciji (naslednik Islanđanin Gudmundur Gudmundson iz Rajn Nekar Levena). Stručnjak koji se na trenerskim počecima znanjem napajao izučavajući rukometnu školu SFR Jugoslavije, kao jedini problem ima izostanak 211 santimetara visokog Nikolaja Markusena zbog povrede, tako da će na levom beku vodećeg asa Mikela Hansena odmenjivati nekolicina igrača. Jedan od njih je 22-godišnji srednji bek Kila Rasmus Lauge, kojem bi raspored mogao da pomogne da se vrati u formu posle višemesečne pauze.

Danci žele i da se revanširaju Špancima za debakl kod njih u finalu Svetskog prvenstva pre godinu dana, dok se „crvena furija”  nada svom prvom evropskom „zlatu”, mada više toga nije kao lane. Do promene je došlo na kormilu, koje je od Valera Rivere preuzeo Manolo Kadenjas, iza kojeg su inače tri decenije iskustva, a na terenu neće biti golmana Arpada Šterbika koji je operisao koleno, Alberta Entreriosa zbog povlačenja i nesuđenog debitanta Aleksa Dušebajeva, kojeg je otpisala povreda ruke pre nekoliko dana. Sada je tu, prošle godine odsutno, levo krilo Kristijan Ugalde.

Bilo bi zbilja čudo da Danska i Španija ne vide polufinale, imajući u vidu i da su u njihovom delu turnira Mađarska bez prve zvezde Lasla Nađa zbog povrede, pre dve godine peta Makedonija koja je iz istog razloga ostala bez dvojice levih bekova Naumčeta Mojsovskog i Filipa Lazarova i Island oslabljen neigranjem nosioca Aleksandera Petersona.

Nedaće sa povredama nisu zaobišle ni Francusku koja je došla sa samo jednim levorukim igračem na poziciji desnog beka. Bez Žila i Barašea, sa prvim golmanom Omejerom i kapitenom Fernandezom koji se još oporavljaju od povreda, i lider „trikolora” Nikola Karabatić ispred svog tima stavlja Hrvatsku. Hrvati veruju da mogu do jedinog „zlata” koje im nedostaje (imaju dva olimpijska i svetsko), a hendikep im je gubitak Lackovića kojeg je selektor Goluža izostavio procenivši da zbog problema sa kolenom nije spreman za najviši nivo igre. Da li će biti nastavljen bar niz od pet uzastopnih prodora među četiri u Evropi (dva finala), najviše zavisi od novog lidera Domagoja Duvnjaka (25), zbog čijih partija na srednjem beku više niko i ne priča o Ivanu Baliću, kojeg nije bilo ni u Španiji.

Švedska takođe nije kompletna, budući da je povreda ostavila bez golgetera Kima Andersona.

Za Srbiju, polufinale bi bilo za radovanje...

G. Kovačević