Tri prioriteta DS-a

Svrha postojanja svake političke stranke trebalo bi da bude reforma društva i poboljšanje životnog standarda ljudi, a ne samo i isključivo borba za osvajanje i ostajanje na vlasti ili večiti boravak u opoziciji. Puki dolazak na vlast bez koncepta razvoja ili konformistički boravak u opoziciji bez odgovornosti,na kraju daju negativan rezultat. Pitanje je samo koliko vremena i generacija naših građana je izgubljeno. Trebalo bi naglasiti da Srbija još rešava temeljna politička pitanja državnosti, ustava, ustavnog identiteta, političkog sistema autonomije, manjina, demokratije. Duboko verujem da je misija DS u Srbiji da insistira na rešavanju neophodnih reformi u obrazovanju, javnoj upravi, zdravstvu, penzionom sistemu, na jačanju institucija. Rešavanje ovih pitanja jeste preduslov za napredak Srbije i viši životni standard naših građana. Kao što je DS bila usamljena u ideji i borbi za evropski put Srbije do 2012. godine,sada za evropski put Srbije postoji većinska podrška.Realizacijom ovih ciljeva treba obezbediti većinsku podršku i najviši mogući konsenzus i političkih partija i građana.

Samo na način u kome postoji društveni konsenzus da su reforme moguće može doći i do rezultata. U stvaranju društvenog konsenzusa potreban je dogovor,jer mere koje treba doneti nisu popularne i teško mogu da se sprovedu. Tu posebno mislim na nešto malo manje od milion birača koji su spremni da se suprotstave svakoj reformi, za razliku od ostalih pet miliona koji će svoj stav izneti samo i isključivo na izborima, ako na njih uopšte izađu. Tih malo manje od milion birača čine aktivisti raznih političkih i nepolitičkih organizacija, spremni da se odazovu pozivu za bilo kakav skup: navijači, desničari, protivnici evropskih integracija… Svi oni su izuzetno spremni na ispoljavanje svake vrste socijalnog nezadovoljstva, ukoliko se donose odluke mimo njih ili protiv njihovih stavova.

Lider koji je njihov politički autoritet i koji može da ih i mobilizuje i pacifikuje u ovom trenutku jeste Aleksandar Vučić. Politički dogovor sa Vučićem je politički dogovor sa njima. Hipotetički,reformska vlada sa 130 poslanika bez SNS-ane bi imala ni političku ni društvenu stabilnost. Bila bi paralisana uličnim protestima i neredima. Srbija bi tonula sve dublje u političku, institucionalnu i ekonomsku krizu. Promene i napredak stoga,po mom mišljenju,bez političkog dogovora sa SNS-om nisu moguće u skorijoj budućnosti.

Pred Demokratskom strankom je lažna dilema i lažna tema označena u pitanju hoće li biti politički partner SNS-au vlasti. Zato ponuda za političkim dogovorom ne znači samo,kao u slučaju drugih stranaka,povećanje broja rezervnih političkih igrača. Demokratska stranka i dalje predstavlja modernizacijsko jezgro Srbije i da bi mogla da realizuje svoje ideje nužno je da se nađe način da u ovom projektu mobilizuje i onaj deo političkog društva koji je okupljen u okviru SNS-a i politički se personalizuje u Aleksandru Vučiću.

Politički jaz između njega i stranke i koalicije na čijem je čelu tako je velik da on u stranci i koaliciji,ovakva kakva je,nema političkog saveznika za svoj politički projekat modernizacije Srbije. On to mora potražiti na drugoj strani. Jedini politički blok koji mu to može omogućiti jeste DS.

Tema u Srbiji je korenita i suštinska promena i izgradnja nezavisnih institucija, detabloidizacija medija, politizacija koja je ušla u svaku poru našeg društva. Može li se,recimo,rešiti pitanje statuta Vojvodine bez dijaloga sa SNS-om ili bez dijaloga sa DS-om u drugom slučaju. Pitanje Vojvodine je suštinsko pitanje autonomije i mora biti rešeno političkim dogovorom ukoliko želimo stabilno i dugoročno rešenje. Demokratska stranka mora svakodnevno raditi na ovim pitanjima,bez obzira na to da li je SNS u ovom trenutku spremna da donese i po njih teške političke odluke. Mi na tome moramo insistirati,kao što smo insistirali i na temi EU 1999.godine. I tada je to bilo nepopularno i delovalo je nemoguće. I tada smo bili deo manjinske Srbije koja to podržava.

Ideja Demokratske stranke je uvek bila definisan politički cilj, cilj koji za rezultat ima razvoj i napredak. I zato DS treba da prestane da se bavi odnosima sa drugim partijama u smislu dnevno političkih razmirica. Demokratska stranka treba da jasno definiše svoj cilj i uvede Srbiju u društvo modernih evropskih demokratija,sa svim koristima za građane koje se podrazumevaju. Pored političkih prioriteta koji su već preuzeti od SNS-a (Evropa i Kosovo),politička agenda DS bi trebalo da počiva na tri prioriteta.Prvi prioritet jeste državnost. Treba naglasiti da je državnost garant poretka.Norme pravne države ne mogu biti primenjene u haosu.Drugo jeste demokratija. Demokratija je na zastavi DS.O demokratiji danas niko ne govori,a DS je branilac i garant demokratije.Ona nije samo pitanje proceduralne legitimnosti,već i prava ljudi na dostojan život i poverenja u građane.Treći imperativ jeste stvaranje ambijenta za raspravu o temeljnim pitanjima srpskog društva koji bi omogućio razvoj i unapređenje pravne i političke kulture društva.

Kao što Srbija ne može da bude bioskop u kome se daju samo određeni filmovi, tako ni Udba ne može razbiti Demokratsku stranku, jer je nije ni stvorila. Jedino čime Demokratska stranka danas treba da se bavi jeste borba za ispunjenje sopstvene misije, opravdanje očekivanja njenih birača i svih građana, jer je to jedino i učinilo Demokratsku stranku najvećom reformatorskom političkom institucijom u Srbiji. Oni koji to ne razumeju ostaće u mračnom bioskopu i gledaće filmove čekajući da počne neki koji se njima sviđa.

Potpredsednik Demokratske stranke