Budžet bušan sa svih strana
Ministar finansija Lazar Krstić započeo je kalendarsku i budžetsku godinu optimističkom najavom da bi minus u javnim finansijama mogao da bude manji nego što je on prvobitno predvideo i sročio u budžetskoj knjizi. Tačnije, mogao bi, u slučaju konsolidovanog budžeta što znači na nivou cele države, da bude manji od planiranih 7,1 odsto bruto domaćeg proizvoda.
Krstić, sva je prilika, ima saznanja da bi neki budžetski rashodi mogli manje da nas koštaju, a sa javnošću je podelio samo to da bi trošak za saniranje gubitaka u državnim bankama umesto predviđenih 200 miliona evra mogao da bude i manji.
Optimizam ministra finansija, međutim, ne deli i stručna javnost. Ekonomisti okupljeni oko publikacije „Makroekonomske analize i trendovi” smatraju da minus u kasi za 2014. godinu nije realno planiran s obzirom na trend pada budžetskih prihoda. Oni nam već sada slute rebalans.
Budući da je prošlo samo petnaestak pretežno prazničnih dana ove godine rano je za analizu budžetskih prihoda, pogotovo što su prvi ovogodišnji prihodi od poreza na dodatu vrednost tek počeli da stižu.
I Milojko Arsić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, smatra da je još rano dati pouzdanije procene o izvršenju budžeta. Godina je počela, a rizici nisu mali. Ovaj stručnjak, inače, smatra da potencijalni parlamentarni izbori nisu rizik za veću državnu potrošnju.
– Ukoliko se izbori održe brzo, odnosno mesec dana po njihovom raspisivanju, to bi značilo da će kampanja biti kratka što znači da će političari biti izloženi kraćem pritisku da daju obećanja koja podrazumevaju davanja iz budžeta. Može se dogoditi i da se vlada formira za mesec dana i da je dobijemo krajem aprila, početkom maja što znači da bi u maju već donosila planove i programe. Ali, uvek postoji rizik da se uoči izbora u nečem „popusti”. Rezervisti su već ispostavili svoje zahteve, a oni se uvek jave pred izbore. Nije isključeno i da se pojavi neko drugi – radnici iz preduzeća u restrukturiranju, na primer – kaže Arsić.
Po njegovom viđenju, neke stavke na rashodnoj strani budžeta sada možda nagoveštavaju moguću uštedu, ali do kraja godine ima još dosta rizika. „Možda sadašnji podaci pokazuju da se za saniranje državnih banka ne mora izdvojiti svih 200 miliona evra, ali šta ćemo ako neku novu banku bude trebalo spasavati. Ukoliko se ’Železara Smederevo’ pokrene i to iziskuje trošak budžeta”.
Arsić smatra da je rizik da budžetski deficit bude veći od planiranog i to što je račun javnih finansija rađen na precenjenoj osnovi. Drugim rečima, plan prihoda je urađen pod pretpostavkom rasta BDP-a od jedan odsto koji ne mora da se ostvari i uslov da inflacija bude niska što je takođe pod znakom pitanja. Nade se polažu i u to da će prihodi biti veći zbog borbe protiv sive ekonomije, a naš sagovornik smatra da toga, zbog izbora, neće biti u prvoj, već da su efekti izvesniji u drugoj polovini godine.
Ovih dana se u javnosti licitira kada bi mogao da nam bude uplaćen zajam od Ujedinjenih Arapskih Emirata vredan tri milijarde evra. Arsić upozorava da ova sredstva nisu izvor prihoda budžeta, već su namenjeni za finansiranje budžetskog deficita koji je „težak” 2,4 milijarde evra.
– Što se tiče tog zajma mi sada imamo samo načelno obećanje da ćemo ga dobiti. Ugovor nije ni potpisan, a do tada uslovi zajma mogu da se promene. Potrebno je vreme da novac stigne. Već smo imali sličnih iskustava sa kreditom Ruske Federacije od milijardu dolara, od kojih je povučeno samo 200 miliona dolara – kaže Arsić.
Po njemu, najave da ovaj zajam stiže u junu ili za nekoliko meseci, kako je rekao ministar finansija, svode se na isto i zapravo su poruka investitorima da nama te pare nisu preko potrebne i da su javne finansije sigurne. Nedostatak para u državnoj kasi još možemo da nadomestimo emisijama dinarskih hartija od vrednosti na domaćem tržištu, a investitori će za njih biti zainteresovani sve dok Narodna banka bude držala kurs pod kontrolom.