Za kamate – godišnji rod pšenice i kukuruza

Današnje ekonomsko stanje u Srbiji najbolje odslikavaju sledeće činjenice: inostranstvu Srbija duguje 27 milijardi evra. Prema inostranstvu i domaćim (čitaj: ino) bankama republički javni dug je 20 milijardi evra, što direktno, što po garancijama za javna preduzeća. Banke ove pare nisu dale samo da im se vraćaju, već da im se uredno plaćaju kamate.Samo po osnovu kamata, planirano je da se iz republičkog budžeta u ovoj godini plati 114 milijardi dinara, ili milijardu evra. To je više od deset odsto ukupno planiranih rashoda budžeta Republike za 2014, ili 12 odsto ukupno planiranih budžetskih prihoda. Ako imamo u vidu da jednogodišnji rod 1,7 do dva miliona tona pšenice i 3,5 do četiri miliona tona kukuruza na svetskoj pijaci vredi manje od milijardu evra, jasno je koliki teret je pao na poreske obveznike.Dospeli smo dotle da država samo za kamate svake godine plaća vrednost ukupnog jednogodišnjeg roda pšenice i kukuruza!

Kolika su izdvajanjaza kamate najbolje potvrđuje činjenica da je u budžetu za 2014. za rad i ukupne troškove 16 ministarstava, vladu i predsednika Republike (bez MUP-a, Ministarstva odbrane i 114 agencija, fondova i uprava), planirano 106,7 milijardi dinara.

Narodna banka Srbije, pri tome, drži 2,2 do 2,5 milijardi evra deviznih rezervi u tri renomirane evropske banke po godišnjoj kamatnoj stopi od 0,1 odsto. Istovremeno se država Srbija zadužuje kod inostranih banaka po godišnjoj kamatnoj stopi od sedam do osam odsto. Guverner Narodne banke Srbije prima 600.000 dinara mesečno, dok je platapredsednikaSrbije 168.000, a predsednikavlade 162.000 dinara.

Za prodaju svih društvenih preduzeća od 2001. godine do danas, uključujući u to i prodaju akcija u vlasništvu Akcijskog fonda, naplaćeno je nešto više od 3,5 milijardi evra, ito je preliveno u republički budžet i potrošeno, umesto da je upotrebljeno za „lečenje“ privrednih subjekata koji imaju tržište.

Srbija ne zna šta da radi saŽelezarom „Smederevo”,a ništa manje problema nema ni s prezaduženim: JP „Srbijagas”, JP „Putevi Srbije”, „Železnice Srbije”, „Galenika”, AD.

Vlasti DOS-a i post-DOS-a rasturilesu 91 poljoprivredno-industrijski kombinat, iako su oni imalihiljade hektara zemljišta,farme,klanice,mlekare, a neke od njih i uljare, pivare, vinarije, proizvodnju alkoholnog i bezalkoholnog pića, šećerane. Na taj način zadat je smrtni udarac srpskoj poljoprivredi društvenog (državnog) sektora.

Zaustavljanje proizvodnih kapaciteta u zemlji odrazilo se na cvetanje uvoza i pad izvoza. U periodu 2001–2012. godinau Srbiju je uvezeno robe u vrednosti od128 milijardi evra,a izvezeno62 milijarde,pa je ukupan robni deficit66 milijardi evra, ili prosečno šest milijardi evra godišnje.

Srbija je prihvatila obavezu da za tri godine donese zakone po kojima će strani građani i inostrane firme moći da kupuju poljoprivredno zemljište pod istim uslovima kao naši državljani i pravna lica registrovana u Srbiji, iako neke zemlje EU imaju odloženi rok za takve propise.

Najbolji pokazatelj propasti domaćih proizvodnih kapaciteta iz realnog sektora pokazuje budžet za 2014. godinu, čiji se prihodi po osnovu poreza na dodatu vrednostplaniraju u iznosu od 430 milijardi dinara, ali dve trećine se odnosi na PDV na uvoznu robu, a samo jedna trećina na robu proizvedenu u zemlji.

Za 159 preduzeća u restrukturiranju i njihovih 96 zavisnih društava, čije su obaveze na početku 2013. bile 4,8 milijardi evra, sa 55.560 zaposlenih došao je poslednji rok – 30. jun 2014. (još 30 nedelja) da budu prodati, ili da im se uvede stečajni postupak. Problem je u tome što od 2001. godine, kada je donet Zakon o restrukturiranju, ministri privrede, odnosno ekonomije, ništa ozbiljno nisu radili na „lečenju“ ovih nekadašnjih giganata. U zagrljaju neoliberalne hobotnice, ili u poslednjih 13 godina vođenja bećarske ekonomije, kako je slikovito naziva prof. dr Jovan Dušanić, Srbija je dovedena na rub propasti, a zato niko do danas nije odgovarao.

Direktor Instituta za ekonomsko-pravne ekspertize