Izraelci hoće da zabrane reč „nacista"

Nije retkost da ljuti Izraelci na demonstracijama često dovikuju policajcima i vojnicima da su „nacisti”, ali bi zbog ovoga uskoro mogli da se nađu u zatvoru pošto je predlog zakona o zabrani ove reči nedavno prošao prve pravne barijere.

I pored protivljenja dela javnosti, predlog zakona o zabrani upotrebe termina „nacisti” i nacističkih simbola dobio je prvo zeleno svetlo u Knesetu, ali će morati da prođe i kroz parlamentarne odbore da bi i stvarno postao zakon, javlja AP.

U tom slučaju sporna reč više ne bi smela da se izgovara izuzev na časovima istorije i u još nekim retkim prilikama dok bi nošenje imitacija logoraških pidžama iz Aušvica takođe bilo stavljena van zakona. Ortodoksni Izraelci često protestuju sa povezima nalik na one koje su Jevreji morali da nose u Trećem rajhu, dok izraelski naseljenici na palestinskim teritorijama dovikuju izraelskim vojnicima da su „nacisti” kada ovi pokušavaju da ih rasele. Istu reč za policajce koriste i liberalni Izraelci kada se sukobljavaju sa snagama reda na demonstracijama protiv državne politike prema Palestincima.

Predlagač zakona, konzervativni političar Šimon Ohajon, kaže da zakon treba da spreči izlive antisemitizma.

– Želimo da sprečimo nepoštovanje holokausta. Dozvoljavamo isuviše mnogo sloboda koje nam štete – kaže inicijator zakona.

List „Harec” piše da bi novi zakon bio neustavan i da na to upozorava i ministar pravde. Nove mere predviđaju kazne od skoro 29.000 dolara i šest meseci zatvora za one koji simbole Trećeg rajha koriste „na pogrešan ili neodgovarajući način”. Sećanje na holokaust veoma živo je u Izraelu, koji je nastao posle Drugog svetskog rata i ubistva šest miliona evropskih Jevreja. Njihovo stradanje jedan je od temelja današnjeg izraelskog identiteta. Deca od ranog detinjstva uče o nacističkim pokušajima da unište celokupnu jevrejsku populaciju na Starom kontinentu, dok srednjoškolci posećuju Aušvic i druge koncentracione logore nastale po volji Adolfa Hitlera. Ipak, simboli tog vremena zloupotrebljavaju se u političke svrhe. Premijer Benjamin Netanijahu često upoređuje iranske nuklearne ambicije sa ponašanjem nacističke Nemačke. Tokom demonstracija protiv tadašnjeg premijera Isaka Rabina, protestanti su nosili slike na kojima je predsednik vlade prikazan u uniformi „es-es-eovaca”. Rabin je ubijen nekoliko dana posle toga, pa predlagači tvrde da će novi zakon sprečiti buduće verbalne podsticaje na nasilje.

Za razliku od Francuske i Nemačke, Izrael nema zakon koji zabranjuje upotrebu nacističkih simbola. Neki Izraelci smatraju da tako treba i da ostane da se ne bi ugrozila sloboda govora u zemlji koja se ponosi time što je demokratija u regionu kojim dominiraju autoritarni režimi.

– Iz nedelje u nedelju pokušavaju da nas ućutkaju i naude slobodi izražavanja – kaže Zehava Galon, lider opozicione stranke Merec.

I istoričar Tom Segev kaže da nema potreba za zabranom jer u Izraelu već postoji dužno poštovanjem prema žrtvama fašizma. On upozorava da bi bilo nemoguće strpati u zatvor svakoga ko pomene reč „nacista”.

Robert Rozet iz memorijalnog centra „Jad Vašem” kaže da javne ličnosti a ne zakon treba da daju primer društvu kako da se ophodi prema pomenutim simbolima. 

– Putem obrazovanja i primera naših kulturnih i političkih lidera, ljudi će shvatiti da ne treba da koriste ove simbole gde za to nema mesta, kaže Rozet.

Sa njim se slaže i „Džeruzalem post”. Uvodnik konzervativnog dnevnik ocenjuje da je nazivanje izraelskih policajaca i vojnika nacistima „neukusno”, ali da to ipak nije poziv na nasilje. Izrael je već doneo zakon o zabrani huškanja na nasilje posle ubistva Isaka Rabina 1995, podseća list i zaključuje da se protiv zloupotrebe simbola iz prošlosti treba boriti isključivo obrazovanjem i primerima koje će davati javne ličnosti.

Konačno, „Džeruzalem post” se pita da li bi novi zakon značio i to da će Netanijahu ubuduće morati da se uzdrži od poređenja poput onog iz 2008. kada je za tadašnjeg iranskog predsednika Ahmadinežada kazao da je „savremeni Hitler”.