EU odustala od promene ugovora o Južnom toku

Revizija međuvladinih sporazuma sa zemljama kroz koje prolazi „Južni tok” neće biti potrebna, rekli su juče za ruski list „Vjedomosti” predstavnici ruskog ministarstva energetike i evropski komesar za energetiku Ginter Etinger, a prenele su agencije.

U petak su se ministar energetike Rusije Aleksandar Novak i Ginter Etinger dogovorili da oforme radnu grupu za rešavanje tehničkih i pravnih pitanja u vezi sa ovim projektom. Predmet radne grupe neće biti revizija međuvladinih sporazuma o „Južnom toku”, nego da se omogući normalno funkcionisanje gasovoda u skladu sa zakonima EU, rekao je zamenik ministra energetike Rusije Anatolij Janovski.

Ovim dogovorom postale su bespredmetne najave s kraja decembra prošle godine direktora odeljenja unutrašnjeg energetskog tržišta EK Klausa Ditera Borharda da „ako Rusija odbije da ponovo razmotri te sporazume, evropske zemlje će morati da ih raskinu, a ako to ne učine, EK će naći način i sredstva da ih na to obaveže”.

Evropska komisija je, kako je poznato, sporazumu zamerila što nije uzeo u obzir zahteve trećeg energetskog paketa (zakoni obavezni na teritoriji Evropske unije), koji predviđaju da se pristup gasovodu omogući alternativnim dobavljačima gasa i zabranjuje dobavljaču da kontroliše gasovod i određuje tarife.

Pretnje evropske birokratije nisu dale rezultata, štaviše Bugarska, Mađarska i Slovenija su nastupile sa jedinstvenim stavom da su sporazumi s Rusijom u momentu njihovog zaključenja 2008. i 2009. bili u skladu sa pravom EU.

Upitana kako komentariše najnovija dešavanja na relaciji Rusija –EU, Zorana Mihajlović, ministar energetike, izjavila je za „Politiku” da je kompromis bio očekivan.

– Ako je EU dozvolila da „Severni tok” bude izuzet iz trećeg energetskog paketa, onda je takvo pravilo moralo da se primeni i na „Južni tok”, čiji je Srbija potpisnik. Za nas se ovakvom odlukom praktično ništa nije promenilo, što znači kako smo radili pre ove „gužve” u decembru da ugovori moraju da se revidiraju, tako ćemo raditi i ubuduće, objasnila je Mihajlovićeva.

Ovo je samo još jedna potvrda da je Srbija sve radila po zakonu, dodala je ona.

Praktičnim priznanjem EU da su međuvladini ugovori o „Južnom toku” ipak u skladu s evropskim zakonodavstvom, juče nije previše bio iznenađen ni Dušan Bajatović, generalni direktor „Srbijagasa”.

On kaže da gradnja „Južnog toka” kroz Srbiju, ali i sve ostale zemlje koje su potpisale ovaj međudržavni ugovor, nijednog momenta nije bila dovedena u pitanje, što je juče još jednom i potvrđeno, kaže on.

– Nerealno je očekivati da EU zateže oko „Južnog toka” kada je Evropi ruski gas preko potreban i nema načina da do njega drugačije dođe u dovoljnim količinama nego preko „Južnog toka”, objašnjava Bajatović. Stalno se, ističe, zanemaruje činjenica da se na ovaj način kako za Srbiju tako i za ostatak Evrope obezbeđuje redovno i stabilno snabdevanje gasom, što znači da ako evropska privreda hoće da bude konkurentna Aziji mora da ima rešeno pitanje energetske bezbednosti, a to se rešava „Južnim tokom”.

Upitan zašto je, ako se sve to zna, EU pokušavala da ospori ovaj projekat, Bajatović kaže, da je ovo važno geostrateško, ekonomsko, političko i energetsko pitanje, da svako gleda kako da se što bolje pozicionira, i da će se o ovom projektu još govoriti.

Na pitanje da li je realno očekivati da gradnja „Južnog toka” u Srbiji bude nastavljena u martu, Bajatović kaže, da za sada manje-više sve ide po planu.

– Ostaje još rešenje pitanja eksproprijacije. Potpisan je ugovor o transportu gasa, pregovara se o kreditnoj liniji, tako da nema razloga da „Južni tok” ne poteče za dve godine kako je i predviđeno, kaže prvi čovek „Srbijagasa”.

Najave ministra rudarstva Milana Bačevića o gradnji južnog kraka „Južnog toka” koji bi u perspektivi omogućio snabdevanje Makedonije, KiM i Crne Gore, Bajatović ocenjuje kao pozitivne ističući da se o tome razgovara, ali da je odluka na vladi.

– „Srbijagas” će finansirati izgradu studije izvodljivosti za taj projekat što bi našoj zemlji donelo i dodatni prihod od tranzitne takse. Međutim, odluku o tome treba da donese vlada, zaključuje Bajatović.