SAD: Al Kaida ojačala

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 12. jula – "Gde smo bili, šta smo radili" – pitanje je koje danas sebi postavljaju Amerikanci, uznemireni izveštajima da su posle gotovo šest godina "globalnog rata protiv terorizma" opet narasle opasnosti da će biti žrtve udara spoljnog neprijatelja. Upravo su, naime, objavljeni izveštaji ovdašnjih obaveštajaca da je zloglasna Al Kaida "ojačala" i da joj je "povećana operativnost za udare po ciljevima i u Americi i u Evropi"…

Građani se prisećaju da su glavne američke spoljne vojne akcije, najveće posle Vijetnamskog rata, pokrenute povodom doživljenih terorističkih udara otetim putničkim avionima 11. septembra 2001. godine, prvenstveno imale za cilj da unište atentatorsku mrežu Osame bin Ladena, da bi se ispostavilo kako je ona otad – osnažena.

Al Kaida je izdržala je gotovo šest godina bombardovanja i drugih taktika za njenu eliminaciju, uspela da se pregrupiše i sada je postigla operativni nivo najviši posle izvedenih napada na Svetski trgovinski centar i Pentagon – prenose mediji detalje iz "strogo poverljivog" dokumenta američkih špijunskih službi. Ta analiza je tema, dodaje se, današnjeg sastanka u Beloj kući posvećenog kompletiranju Nacionalnih obaveštajnih procena o bezbednosti SAD, koje će biti objavljene kasnije ovog leta. "Napadima na Al Kaidu sprečili smo njene napade na nas, ali je ona neprijatelj koji se prilagodio novim okolnostima", citira AP izjavu neimenovanog visokog funkcionera administracije. Ostala je ozbiljna pretnja i Amerika je "još ranjiva" uprkos mnogobrojnim novim bezbednosnim merama, upozorio je i ministar domovinske bezbednosti Majkl Čertof.

Nadležni ukazuju, istovremeno, da najnoviji alarmi nisu odgovor nekakvoj "neposrednoj pretnji" jer "nema uverljivih informacija da bi Amerika mogla uskoro da bude napadnuta". Ali, dodaju, potrebno je održati "povišeni stepen budnosti".

Al Kaida je, navodi se, počela da se oporavlja tri godine kasnije, a učvrstila se u decembru 2006. u aranžmanu s jednim od glavnih američkih regionalnih saveznika – Pakistanom. Vlada generala Perveza Mušarafa je tada, podseća se, potpisala sporazum s plemenskim vođama, kojim je Bin Ladenovim grupacijama i talibanima omogućeno bezbedno utočište u oblastima koje se graniče sa Avganistanom. Vašington je iskazao spremnost da toleriše Mušarafovu "autoritarnost" jer u njemu vidi garanciju da atomske bombe Pakistana neće pasti u ruke teroristima, dok on sebe nastoji da održi na vlasti – paktirajući u izvesnoj meri sa onima protiv kojih se Amerikanci bore.

Odatle Al Kaidina centrala "održava veze s filijalama na Bliskom istoku, u Evropi, severnoj i istočnoj Africi", predočio je juče kongresmenima Tomas Fingar, zamenik direktora za nacionalne obaveštajne analize. Pretnje Americi dolaze, precizira se, sve više od došljaka – povezanih s Pakistanom – sa savezničkog evropskog tla, pri čemu su apostrofirane Britanija, Danska, Nemačka i Holandija čiji građani "u SAD ulaze bez dodatnih mera provere".

Ne čudi me što je Al Kaida ojačala – komentariše Hari Rid, vođa senatske većine opozicione Beloj kući. Do tog uzleta glavnog neprijatelja došlo je, kaže, ponajviše zbog toga što se Bušova ekipa "zadrto i previše koncentrisala na Irak, dok je Bin Laden i dalje na slobodi".

Ni u Iraku stvari ne idu po američkom planu. Odavde je poslato pojačanje od oko 30.000 vojnika, uz obrazloženje da je to neophodno da bi se tamo stabilizovale prilike i vladi u Bagdadu omogućilo da raznim potezima uspostavi nacionalno jedinstvo, ali je upravo obelodanjeno da CIA smatra da "postojeća vlada u Bagdadu nije sposobna da vlada".

Još pre osam meseci je šef CIA Majkl Hejden izvestio o tome ovdašnje stratege – otkriva u "Vašington postu" Bob Vudvord, proslavljeni otkrivač afere "Votergejt" koja je 1974. primorala na ostavku predsednika Ričarda Niksona. Buš je ipak u januaru ove godine naredio slanje pojačanja i aranžmane s vladom u Bagdadu. Do danas nijedan zvaničnik nije javno pomenuo, dodaje autor, Hejdenove ocene da projekat s njom "ne funkcioniše", čak toliko da "nema ni saglasnosti o tome – ko je neprijatelj".

-----------------------------------------------------------

Bela kuća: Polovično ostvareni zadaci

Bagdadske vlasti su dogovorene zadatke ostvarile polovično, proizlazi iz današnjeg izveštaja Bele kuće, poslatog ovdašnjem parlamentu, o rezultatima saradnje sa zvaničnim američkim partnerima u Iraku. Od 18 zahteva koji su kongresmeni postavili za nastavak finansiranja rata, administracija nalazi da su u osam, mahom vojnih zadataka, ostvareni pozitivni rezultati, a nedovoljni na isto tolikom broju polja, uglavnom usmerenih na nacionalno pomirenje, dok su u dva sektora ishodi "izmešani".

Ponovljene su, ujedno, zamerke Siriji i Iranu da pružaju "pomoć ekstremističkim grupama u Iraku". Ovo je prvi od dva predviđena izveštaja administracije Kongresu o - kretanjima u Iraku. Sledeći je predviđen za 15. septembar.