Kratki susret sa Mikijem Manojlovićem

Glumac Predrag Miki Manojlović bio je gost „Smart Breakfast” događaja koji po tradiciji organizuje Američka privredna komora u Srbiji.

Reč je o projektu koji kroz razgovore sa brižljivo odabranim gostima donosi priče o njihovim borbama, željama, ambicijama sa namerom da posluže kao inspiracija drugima da istraju na svom putu.

Manojlović je govorio o svojim životnim, pozorišnim i filmskim iskustvima, predstavi „Hamlet” koju je kao student radio u Ateljeu 212, ali i o profesionalizmu, odgovornosti, hrabrosti, sa posebnim osvrtom na svoju „Radionicu integracije”, koja od 2008. godine promišljenim programima radi na kreiranju i realizaciji programa namenjenih slepima, slabovidim i osobama sa drugom vrstom invaliditeta.

Upitan kako bi odgovorio na pitanje „Ko si ti” kada bi se našao u zemlji gde ga ne poznaju, raspoloženi Manojlović odgovara:

– Bio bih vrlo oprezan jer ne znam zašto me to pitaju. Rekao bih da sam neko ko pokušava da bude glumac. Gluma je ozbiljno kopanje po sebi. Ona je ozbiljna razmena. Nije monodisciplina, jer kada je monodisciplina, onda nije umetnost.

Osvrnuvši se na timski rad, Miki Manojlović je naglasio da on podrazumeva disciplinu i prisetio se rada na predstavi „Mera za meru” u Narodnom pozorištu u Beogradu i saradnje sa rumunskim rediteljem Popeskuom koji je neprestano postavljao pitanje: „Gde su glumci?”

– Kompromisi se prave zaista samo kada morate. Najbolje je kada ono što radite donosi novac. Javni govor je važan. Lično sam uvek govorio ono što mislim, a počeo sam još 1972. godine da dajem intervjue. Kada previše ljudi govori,  javna reč gubi na težini – rekao je, pored ostalog, Manojlović.

B. G. T.