Veseli Dani breskve

Devojke i momci u narodnim nošnjama, veseli voćari, pesnici-amateri, karneval nasmejanih ljudi sjatio se juče na kvantašku pijacu u Senaji, kod Mladenovca, gde su održani Dani breskve.
Sastali se proizvođači iz Dubone, Šepšina, Orašja, Kamendola i okolnih sela čuvenih po uzgoju breskvi. Ponosno izlažu rezultate svog truda i čekaju da komisija stručnim okom proceni najbolje. Narod se gura oko gajbica prepunih slatkog voća, a među njima se, kako to obično biva, našao i sedokosi kritičar.

– Još kad sam bio tako mlad kao ti, voleo sam da ustanem u zoru pre svih i popnem se na vrh voćnjaka. Pogledam dole niz vrste, zagrizem breskvu na prazan stomak, sok curi niz bradu. I život mi je tad bio nekako sladak. To su bile breskve, a ne ovo. Što ne kažu koliko puta ih prskaju, koliko ima hemije, a koliko zdravog voća – kaže deka koji, čini se, ipak više žali za mladošću nego za breskvama.

Dok komisija obilazi štandove i posmatra gajbe, atmosfera je sve veselija. Kakav bismo narod bili, kad i voćarsko takmičenje ne bismo pretvorili u žurku. Vije se kolo pod šatorom, jede se jagnjetina, pivo nestaje iz gajbi brzinom munje. Iskusni izlagači umivaju krupne breskve vodom, da izgledaju svežije.

Predrag Mladenović, predsednik Udruženja voćara iz Dubone, kaže da njegov kraj i okolina postaju centri za proizvodnju breskve i ističe da se i bez hemije može doći do kvaliteta, a samim tim i solidne zarade. Pominjemo da imaju jaku konkurenciju, Kosmajce i Smederevce.    

– Ovi iz Smedereva imaju krupne breskve, ali mi smo bolji i u ukusu i u boji, koja se dobija samo na našem podneblju – tvrdi Mladenović.

Kažu da je breskva najbolje i najslađe letnje voće. Sa tim je saglasan i pesnik koga smo sreli na Danima breskvi. Čovek je bio inspirisan bogatom ponudom.

– Drvo malo, roda dalo, lepotom je zablistalo. Slatka breskvo, hiljade si sorti dala, hemisfere ulepšala – peva svoju odu breskvi šezdeset četvorogodišnji Momčilo Šebez. Kaže da je pesnik početnik, ali ima velike ambicije. Nedavno je, veli, sastavio pesmu ,,Vladimire ostani" posvećenu ruskom predsedniku. Pesmu je poslao ruskoj ambasadi, na ruke atašeu Budakovu, a da li je stigla do Kremlja, ne zna se.

Posle kraćih konsultacija, komisija breskvologa proglasila je pobednika, Sinišu Stankovića iz Malog Požarevca. Prvi među najboljima velikodušno je častio posetioce sajma, deleći gajbe pune breskvi na sve strane. Pitamo ga u čemu je tajna kvaliteta njegovog voća.

– Nema tu nikakve velike tajne, breskva voli brdo. Moj voćnjak je na 250 metara visine, što je idealno za proizvodnju ove sorte, jer tada dobija crvenu boju koja je praktično šećer. Suština je da se što manje koristi hemija i to moje mušterije na pijaci Zeleni venac znaju – reklamira Siniša svoju robu. Kaže da je zlatno doba za breskvu bilo krajem osamdesetih, kada je samo iz njegovog sela svakog dana odlazilo po pet punih kamiona u hrvatske luke, za Split i Rijeku.

– Ja sam bio u vojsci u Rijeci i sećam se, kad izađem u grad, kao da sam se zatekao u Beogradu, na našoj pijaci. U Split je tada odlazila polovina seljaka sa Kosmaja i svi se nadamo da će jednom opet biti tako – kaže Siniša.