Zidine čuvaju Peć i Dečane

Peć, Dečani, Gračanica – Za one koji su makar jednom posetili Kosovo i Metohiju zidovi su bili i ostali simbol ovog kraja. I dok su ih ranije na svojim imanjima podizali albanski domaćini, danas kameni bedemi, kao svojevrsni simboli opstanka malobrojnog srpskog življa, niču oko dve najveće srpske svetinje u Metohiji, Pećke patrijaršije i manastira Visoki Dečani. Ovdašnji ljudi iskreno veruju da ih, u uslovima kakvi su sada, od albanskih ekstremista mogu zaštititi samo visoki zidovi i strana vojska.

Igumanija Pećke patrijaršije 84-godišnja mati Fevronija na pitanje gostiju šta im je potrebno, odgovara:

– Imamo sve, samo se Bogu molimo da nam se vrati narod i da završimo ovaj zid pre nego što odu Italijani – veli monahinja koja, iako više od pola veka u ovom manastiru, nekadašnjem sedištu srpskih arhiepiskopa, ne pamti teže dane za sestrinstvo i narod koji se okuplja oko svetinje.

Na pitanje predsednice Kongresa srpskog ujedinjenja iz Vašingtona Jasmine Bulanže kako mogu da pomognu, starica mudro zahteva da se od Amerikanaca zatraži da učine šta mogu da nam se vrati narod, jer je manastir živ samo kad narod u njega dolazi, a "bez naroda nema ni manastira".

Bedem, sazdan od kamena i visok dva i po metra, lagano opasuje središte i duhovno srce Srpske pravoslavne crkve. Nedostaje još nekih 200 metara, ali nema dovoljno novca da se taj posao završi, pa monahinje iskreno brinu. Spokojni su, vele, dok je tu italijanski bataljon Kfora, ali ih pri pomisli na vreme pre njihovog dolaska obuzima zebnja. Stari i za odbranu niski zid nije sprečavao albanske ekstremiste da monahinje gađaju kamenjem, vređaju, viču i dobacuju razne gadosti. Tada su im uništili i ribnjak, sa oko tri tone kvalitetne ribe, što sestrinstvo nikad nije uspelo da obnovi.

U nabavku odlaze pod pratnjom i to u – Srbiju, a ako im nešto zafali u svakodnevnom životu pomaže im naš čovek koji dobro govori albanski, ima automobil "bezbedne registracije" i može, istina takođe s rizikom, da se kreće u Peći i okolini. Leče ih lekari iz srpskih enklava, ili monahinje pod pratnjom odlaze za Srbiju i Beograd, jer je čak i za Albance čista lutrija da se predaju u ruke ovdašnjim lekarima koji su medicinska znanja sticali na studijama organizovanim po privatnim kućama.

Zid oko Pećke patrijaršije sigurno neće rešiti sve probleme Srba u ovom delu Metohije, ali će učvrstiti i sestrinstvo i ljude koji dolaze u manastir u uverenju da će ovde, kako u svakoj prilici ističu – ostati.

Danas u Metohiji ima samo nekoliko hiljada Srba, a u samoj Peći ima 11 Srba u odnosu na 20.000 Albanaca, ali se ipak u sela, zaseoke i predgrađe Peći Srbi vraćaju. Jedan od jedanaestorice onih koji su se pre godinu dana odvažili da žive u gradu veli da mu je dobro, jer je kod svoje kuće, ali je zamolio da mu ne navodimo ime. Kao i drugi sagovornici sa kojima smo se sretali i pitali ih kako žive. Na putu od Peći do Prištine praktično nema nijedne srpske kuće. Ono što je porušeno bilo je srpsko, a među tim ruševinama je i – jedna crkva.

– Kada nakon legitimisanja i provere uđete u manastir, vi ste zapravo u jednoj prekrasnoj paralelnoj vasioni, dok je napolju van zidina pravi darmar. Živeti u takvim uslovima, toliko patiti, odupirati se svemu i pokazivati izuzetno gostoprimstvo predstavlja pravi podvig sestrinstva Pećke patrijaršije – smatra Jasmina Bulanže, predsednica KSU, koja je na Kosmet došla da bi se uverila kako se ovde živi i to prenela članovima Srpskog kokusa, senatorima, kongresmenima, svima koji od zida medijskih manipulacija ne vide surovost života srpskog življa.

Nedaleko od ovog niče i veliki dečanski zid, sa istim namerama i svrhom. Gradi ga isti majstor, Albanac, što je prema objašnjenju domaćina bezbednije i jedino moguće, a do sada na njegov rad nema primedbi. Najvažnije je da se zid završi.

– Visoki Dečani i drugi manastiri SPC na Kosovu i Metohiji mnogo znače narodu. Zato je naš zadatak da što bolje obezbedimo manastir, da ga ekonomski ojačamo i maksimalno osamostalimo kako bismo mogli da pomažemo našem narodu. Nekada je bio običaj da narod pomaže svetinju, danas smo mi u situaciji da moramo da pomažemo našim ljudima – veli vladika Teodosije, iguman Velikih Dečana, velikodostojnik koji je učestvovao u dosadašnjim pregovorima o zaštiti kulturne baštine.

Visoki Dečani je manastir koji je najviše napadan iz artiljerijskog oružja. Tokom sukoba ovde su pale 23 granate, samo 17. marta šest, a poslednja 30. marta ove godine. Zid bi s jedne strane trebalo da zaštiti izuzetno vrednu kulturnu baštinu, autentičnu crkvu sa ikonostasom i izuzetno narativno bogatim freskama, kao i ulaznom kapijom, sve iz 14. veka, jednu od poslednjih zadužbina srpske vlastele tog doba kada je srpska država bila na vrhuncu moći. Tu su isceliteljske mošti Stefana Dečanskog, originalni presto cara Dušana, sve u svemu, najveći i najočuvaniji hram nemanjićke Srbije.

S druge strane, unutar manastirskih zidina nalazi se pravi mali grad sa solidnim privrednim aktivnostima. Otac Danilo, koji je diplomirao stočarstvo, brine o poljoprivredi, pravi se dobar sir, med, vino sa imanja u Velikoj Hoči, rade ikonopisačka, duborezačka i stolarska radionica, ima svega i vlada savršen red.

– U predgrađe Peći vratilo se 20 ljudi, ali nemaju ekonomsku perspektivu. Sa norveškom kancelarijom implementiramo programe nabavke poljoprivrednih mašina, šporeta, frižidera. Koliko je važno da se zaustavi priča o statusu, toliko je važno i da se ne zaustave mere za zaštitu Srba. Ako izgubimo naše svetinje i naš narod ode, onda se postavlja pitanje kakva je svrha statusa. A oni nas ucenjuju, sada smo kao taoci – veli otac Sava.