Tajna "Dobre zemlje"

Nedavno, nepoznata žena ponudila je jednoj aukcijskoj kući u Filadelfiji rukopis romana "Dobra zemlja" američke spisateljice Perl Bak (26. jun 1892 – mart 1973). U kutiji, ukrašenoj kineskim crtežima, bila su i pisma Elinor Ruzvelt i Harija Trumana. Ubrzo je u Američkom federalnom istražnom birou (FBI) zazvonio telefon. Agentima (neki stvarni Molder i Skali) nije bilo teško da utvrde da je reč o rukopisu koji je nestao pre više od 40 godina sa imanja Perl Bak u Filadelfiji.

Protiv nepoznate trgovkinje nije podignuta optužnica, ali izmakla joj je laka zarada od 150 hiljada dolara, koliko su federalne vlasti procenile vrednost dela. Perl Bak je do svoje smrti 1973. verovala da je "Dobra zemlja" ukradena. Roman o životu Vang Lunga, kineskog ratara koji postaje veliki gospodin, američka spisateljica je napisala 1931. godine i za njega dobila Pulicerovu nagradu godinu dana kasnije. Mnogi smatraju da je ovo priznanje uticalo da joj se dodeli Nobelova nagrada za književnost 1938, kada postaje prva američka autorka na listi nobelovaca.

Život Perl Bak nije bio ništa manje uzbudljiv od njenih romana. Rođena je 1892. godine u Zapadnoj Virdžiniji u Americi. Imala je svega pet meseci kada je roditelji, prezviterijanski misionari, odvode u Kinu. Kineski je naučila pre nego engleski. Njena ambiciozna majka, u želji da devojčica upozna obe kulture, pre podne je plaćala kineskog učitelja, a popodne je kćerku podučavala engleskom. Tek sa 15 godina, Perl Bak pohađa školu u Šangaju. Kasnije je sticala obrazovanje u Evropi i Americi i bila predavač na mnogobrojnim univerzitetima. U Kini je provela najveći deo života, više od 40 godina, i pored čestog progona stranaca, zbog čega je njena porodica bila prinuđena da beži i skriva se. Tamo se i udala za Džona Losinga Baka, profesora Univerziteta na kojem je i sama predavala, čije je prezime zadržala i posle razvoda 1935. Godinu dana ranije, napustila je Kinu i preselila se u Pensilvaniju.

Niko nije više od Perl Bak pisao o dalekoj, i ostatku sveta gotovo nepoznatoj, Kini. Misleći na kineskom, prevodeći na engleski, stvorila je skoro 150 romana, drama, eseja, priča za decu i odrasle, poeziju. Još vruće od štamparskih mašina, sve njene knjige su postajale bestseleri. Lako je pogoditi šta ih povezuje: Kina.

Ipak, kineske vlasti nisu podržale svog najvećeg ambasadora. Posle pobede komunista u Kini 1949, naglo su zahladneli odnosi između Amerike i azijske sile. U nemom političkom obračunu žrtva je bila umetnica. Zabranjeno joj je da dođe u zemlju koja je od nje stvorila pisca, i u kojoj su grobovi njenih roditelja, braće i sestara. Do pred samu smrt pokušavala je da dobije dozvolu da poseti Kinu. Svaki put je odbijena.

Tek krajem osamdesetih, otvaranjem Kine prema svetu, vlasti su priznale da dela Perl Bak imaju i komercijalnu i literarnu vrednost. Opet su Kinezi imali koristi od, tada već pokojne, spisateljice. Turisti su pohrlili da vide kuće u kojima je živela i ulice kojima su šetale njene mudre junakinje poput Olan ili Dunjinog cveta. Perl Bak nije doživela da joj nova Kina oda priznanje i zahvalnost.