Ko je spreman da preuzme dug

Kad god se govori o privatizaciji Jata neminovno se nameće i pitanje inostranog duga, koji se meri sumom većom od 200 miliona evra i o čijem vraćanju brine vlada, pošto je država Srbija vlasnik te avio-kompanije pa snosi i njene dubioze. Onaj ko je spreman da preuzme taj dug, i reši drugo važno i teško pitanje – nabavku novih aviona, za "Jat ervejz" je viđen kao kandidat za novog vlasnika.

Nova flota je, inače, ključno mesto u "Studiji o privatizaciji Jata", koju je izradio IFC (Internešenel fajnans korporejšen), a platila norveška vlada. Flotu "Jat ervejza" trenutno čini 17 aviona: 10 aviona B737-300, po jedan B737-400 i B737-200 i pet aviona ATR 72-200, prosečne starosti dvadesetak godina. Nepoznanica je i to koliko je aviona Jatu zapravo potrebno, jer je prvi čovek ove nacionalne avio-kompanije izjavljivao da bi trebalo da ih je 30, ali se, u njihovom evidentnom nedostatku, "pokrivao" rečima da je i ovih 17 optimalan broj s kojim se redovni saobraćaj može odvijati. Dok neki čarter ne "iskoči".

Zadatak studije bio je da pokaže način kako da Jat dugoročno postane profitabilno preduzeće. Najvažniji zaključak je da su Jatu neophodne hitne mere stabilizacije i štednje koje će doprineti da bolje ekonomski posluje. Ali, zbog sistemskih problema, poput stare flote koja zahteva visoke troškove održavanja, posebno je naglašeno da bez nove flote ova kompanija neće moći dugoročno da postane profitabilna.

Posle izdvajanja sekundarnih delatnosti u "kor biznisu" – Ketering, hoteli i apartmani na Kopaoniku prešli su u vlasništvo države, dok su Tehnika i Suport postali zavisna preduzeća u potpunom vlasništvu Jata – na poslu je ostalo 1.700 radnika. Jat je lane, posle dužeg perioda lošeg poslovanja, izašao iz negativne zone ostvarivši neto dobitak od 3,8 miliona evra. U celini, svi rezultati u 2006. godini su poboljšani – broj ostvarenih letova, časovi naleta, broj prevezenih putnika...