Veza propalih banaka i vladajućih partija

Od banaka koje su kreditirale kampanju stranaka 2012. za parlamentarne i predsedničke izbore – dve su ugašene. Lane Razvojna banka Vojvodine, koja je finansirala Demokratsku stranku, a u petak je bez dozvole za rad ostala i beogradska Univerzal banka, koja je dala garanciju Socijalističkoj partiji Srbije i kredititirala Srpsku naprednu stranku. Koliko je do sada poznato ove dve banke nisu „otišle pod led” zato što su „poslovale” sa strankama, već iz sasvim drugih razloga – uglavnom zbog nenaplaćenih kredita od velikih dužnika. „Bliskost” sa strankama nije im pomogla da opstanu na tržištu. Prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije Univerzal banka je prošlu predizbornu i kampanju SNS potpomogla sa 54,5 miliona dinara. Juče su iz te stranke saopštili da su Univerzal banci vratili sve do dinara.

Srpska napredna stranka saopštila je juče da je oduzimanje dozvole za rad Univerzal banci bila odgovorna odluka kojom je sprečeno ponavljanje slučaja „Agrobanka” i poručila da će insistirati da se do kraja utvrdi ko stoji iza „nelegalnih radnji” u toj banci i da se krivci kazne u skladu sa zakonom.

Naprednjaci, reagujući na poziv demokrata da se građanima saopšte sve informacije u vezi sa oduzimanjem dozvole za rad Univerzal banci, navode da su, za razliku od DS, sve kredite i novac koji su za prethodnu kampanju pozajmili „uredno vratili i da nisu umešani ni u kakve sumnjive poslove”. „Zbog neodgovornosti DS i njihovog mešetarenja sa bankama, država je samo u slučaju Agrobanke oštećena za 400 miliona evra, a u slučaju Razvojne banke Vojvodine dodatnih 200 miliona evra. I sada se Demokratska stranka usuđuje da bilo kome drži lekciju”, navodi SNS. Inače, prema podacima Agencije za borbu protiv korupcije DS je od Razvojne banke Vojvodine pozajmio 360 miliona dinara, ali taj dug još nisu izmirili.

I dok traje stranačko prepucavanje, ko je manje ili više odgovoran za slom još jedne domaće banke, „Politika” saznaje da isplata osiguranih depozita „Univerzal banke” formalno počinje danas u Banci poštanska štedionica, koja je u ovom slučaju banka isplatilac, a na njih imaju pravo fizička lica, preduzetnici i mala i srednja pravna lica, klijenti ove banke koja je ostala bez dozvole za rad – navedeno je na sajtu Agencije za osiguranje depozita.

Za razliku od prethodnih propasti banaka – Agrobanke, Razvojne banke Vojvodine, kao i Privredne banke Beograd, klijenti banke mogu da računaju samo na osigurani iznos depozita, a to je do 50.000 evra po klijentu. Položeni depozit klijentu ne pripada automatski, već će obaveza biti utvrđena nakon prebijanja potraživanja banke u stečaju prema deponentu. Za dinarske depozite, isplata osiguranog iznosa je u

dinarima, a za devizne u evrima po srednjem kursu evra prema određenoj valuti koji važi na dan donošenja rešenja nadležnog suda o pokretanju postupka stečaja.

Neosigurani depoziti će se isplatiti iz stečajne mase ukoliko bude za to mogućnosti.

– Ukoliko deponenti imaju potraživanja na ime depozita preko 50.000 evra, za razliku do punog iznosa potraživanja podneće prijavu potraživanja iz stečajne mase Univerzal banke Beograd preko Privrednog suda u Beogradu u roku od 60 dana (opšti rok 120 dana) od dana objavljivanja rešenja suda o otvaranju stečajnog postupka u Službenom glasniku Republike Srbije – saopštila je Agencija.

Poznati trošak zatvaranja ove banke po Agenciju za osiguranje depozita je 70 miliona evra i 1,8 milijardi dinara što je ukupno oko 85 miliona evra. Propašću ove banke uništena je nada Lazara Krstića, ministra finansija, da minus u državnoj kasi može da bude i manji od prvobitno planiranog, jer „neće biti utrošeno svih 200 miliona evra koliko je predviđeno za sanaciju državnih banaka”. Sada je sasvim izvesno da je novčana rupa za spas banaka još dublja.

Koji su sve razlozi što je ova banka ostala bez kapitala možda će se saznati, a možda i ne, kao što se nije zvanično doznalo ni u prethodna tri slučaja propasti državnih banaka. Javnost je ostala uskraćena za informaciju koji su to privrednici uzimali kredite, a nisu ih vratili što je smanjilo kapital banaka.

Milan Kovačević, konsultant, kaže da je trošak propasti banke od 85 miliona evra nedopustivo veliki i pita zašto je Narodna banka Srbije reagovala kasno i nije blagovremeno ugasila banku.

– NBS mora da kaže ko su bili najveći korisnici kredita ove banke. Takođe, NBS mora da istraži kako je procurela u javnost informacija da će banka biti zatvorena zbog čega je poslednjih dana neko iz banke podigao tri miliona evra. To znači da je neko kupovinom ili prodajom bio u prilici da zaradi i okoristi se tom informacijom. To je krivično delo, jer bankarski sistem počiva na poverenju – kaže Kovačević.

Po njegovim rečima mora se insistirati na tome, jer je neko uspeo da spasi svoj novac, dok će vlasnici neosiguranih depozita verovatno ostati praznih šaka, kao i akcionari.

– U slučaju kada je vlasništvo u banci usitnjeno, kao kod Univerzal banke, odnosno kada nijedan akcionar nema više od pet odsto, uprava je odgovorna za poslovanje i dužna je da akcionarima nadoknadi štetu. Akcionari nisu krivi – smatra Kovačević.

On dodaje da je kod nas stvorena pogrešna slika da gubici Univerzal banke idu na teret poreskih obveznika. Njih, kaže, plaća Agencija za osiguranje depozita. Na primedbu da je Agencija ostala bez para baš zarad pokrivanja gubitaka u prethodna tri slučaja banaka i da zato sama mora da se dokapitalizuje, sagovornik kaže da onda nešto nije u redu s tim sistemom osiguranja, kao i načinom na koji država, kao osnivač, upravlja ovom agencijom.

Nenad Gujaničić, iz „Vajsbrokera” kaže da cena stabilnosti bankarskog sistema jeste osiguranje depozita do određenog iznosa, a ovaj nivo je uspostavljen na počeku krize 2009. godine kada je pretila opasnost od urušavanja domaćeg finansijskog sistema. Da ovakva odluka nije doneta, verovatno bi depozitna baza domaćih banaka bila umnogome osiromašena što bi svakako bankarski sistem u kasnijim godinama dovelo u još teži položaj.
– Sistemi kontrole su prilično loši. I to ne samo na nivou vrhovne kontrole od strane NBS-a, već i na nižim nivoima. Propusti su činjeni i kada su u pitanju interne kontrole samih banaka, njihovih nadzornih odbora, kao i revizora koji potpisuju finansijske izveštaje, smatra Gujaničić.

-------------------------------------------------------------------

Ko je upravljao bankom

Predsednik Izvršnog odbora Univerzal banke je Dragan Tomić, dok su u Upravnom odboru sedeli Budimir Jovković, predsednik, Nebojša Divljan, zamenik predsednika, prof. dr Slobodan Unković, prof. dr Milenko Dželetović i mr Vladimir Živanović.

Inače, u Univerzal banci, prema podacima sa Centralnog registra hartija od vrednosti, nema deoničara koji ima više od pet odsto akcija. Najveći akcionar je Nebojša Divljan, nekadašnji direktor „Delta Đenerali osiguranja”, tu su i firme „Farmakom”, „Beohemija”, „Alfaplam”, AIK banka…