Imanje na "svoju" struju

Subotica – U dvorištu Jovana Segedinčeva na Kelebiji raste neobično voće – kumoji-aši, što je plod nastao ukrštanjem jabuke i kruške, zatim slatkasti ali još bezimeni rod nastao ukrštanjem kajsije i šljive ili višnje i kajsije. Ovo potonje voće rezultat je njegovog eksperimenta. 
– Kada voćnjak procveta, onda razapnem šator napolju i po osam sati provodim nad mikroskopom oprašujući biljke. Sve je to još eksperiment, ali i moj hobi – kaže Segedinčev. 

Na svega 4,2 hektara zemlje, od čega polovina otpada na voćnjak, Jovan ima i nekoliko zasada portugalske loze koja ne traži zalivanje, a posebno je ponosan na hektar pod nemačkim sertifikovanim crnim rizlingom. Pre nekoliko dana ugostio je komisiju koja je došla da proveri da li se pridržava pravila o uzgoju ove loze i, na osnovu njenog mišljenja, dobija sertifikat sa kojim vino, čija cena na nemačkom tržištu ide do 12 evra za flašu od 0,7 litara, izvozi. 

– Kakvo je to domaćinstvo koje nema bar jedan autentičan, prepoznatljiv proizvod? To bi trebalo da je cilj svakog gazdinstva, da iznedri bar jedan proizvod koji bi mogao da proda u inostranstvu, jer strano tržište je naša budućnost – smatra Segedinčev. 

Zbog toga planira da zasade crnog rizlinga proširi na ukupno pet hektara i to mu je investicija za narednu godinu. Do tada, u saradnji sa jednom velikom firmom, razmišlja kako da iskoriste koštice voća za pravljenje uljnih esencija, ali o tome ne želi još da razgovara jer je posao tek u povoju. Ipak, ono što ga motiviše jeste njegov osnovni stav da od onoga što zemlja daruje ništa nije za bacanje i da se sve može i treba iskoristiti.

Tako stižemo i do osnovnog posla Jovana Segedinčeva i njegove firme "Himel" koja se bavi proizvodnjom mašina neophodnih u ratarstvu i stočarstvu, poput raznih mešaona, silosa, pomoćnih vozila. Preduzeće je sa nemačkim partnerom Jovan osnovao još pre dvadeset godina kada je radio u "Mercedesu", a sada planira da deo nemačkog preduzeća prenese u Suboticu.

U sklopu ove firme, sa prof. dr Aleksom Aleksićem sa Tehnološkog fakulteta u Novom Sadu konstruisali su uređaj za proizvodnju biodizela. Po mišljenju Jovana Segedinčeva, to je idealno rešenje da gazdinstva sama proizvode električnu energiju koja im je potrebna. 

– Potrebno je posejati pet hektara uljane repice da se dobije od dvanaest do trinaest hiljada litara ulja, što je dovoljno za potrošnju goriva u obradi 50 hektara zemlje. Onaj ko ima toliku parcelu godišnje izdvaja i do 10.000 evra za gorivo, a sa biodizelom litra ulja ga košta 23 dinara – tvrdi Segedinčev. 

Preradom uljane repice, koja sadrži do 58 odsto ulja, dobija se "kolač" koji je kvalitetan dodatak stočnoj hrani, a od slame uljane repice briketi jake energetske vrednosti. Jovan Segedinčev kaže da je stočarima isplativo rešenje biogas koji se dobija iz stajskog gnojiva ili bilo kojih otpadaka organskog porekla. 

Ovaj projekat Jovana Segedinčeva, koji se inače u svetu već primenjuje, trebalo bi da bude uskoro postavljen na imanju Vilmoša Kiša, takođe sa Kelebije, koji uzgaja hiljadu svinja. Za ovu investiciju Međunarodni investicioni fond EU odobrio je 120.000 evra i u toku je njena realizacija koja kasni jer je fond na početku godine, do formiranja vlade, privremeno zaustavio aktivnosti na ovom poslu.

Zanimljivo je da će iz obora sa hiljadu tovljenika biti proizvedeno struje više nego što je tom gazdinstvu potrebno, ukupno oko 2.400 kilovat-sati, pa su sada u pregovorima sa Elektrodistribucijom koja je spremna da po ceni od 3,5 centi po kilovat-satu otkupi ovu "biološku" struju.