Osam kila sreće

Udruženje pozorišnih i filmskix glumaca dostojno je opomenulo na smrt Dragana Maksimovića. U razgovorima sa glumcima i režiserima pomenuti su filmovi i pozorišni komadi u kojima je igrao i Dragan. Dimitrije Vojnov pominje Draganovu ulogu u filmu „Vizantijsko plavo”, a Miki Manojlović govori o tome da je Draganov film sa Piterom Brukom sniman u Avganistanu. Srđan Dragojević podseća na Draganovu ulogu u filmu „Lepa sela lepo gore”.

Bez jetke primedbe, ali moram da napišem, da je Dragan Maksimović snimio i

film po mom tekstu „Osam kila sreće”.Sreli smo se  baš u dvorištu televizije, budući da je dramska radionica RTS prihvatila scenario. Tada sam mu dao tekst. Privatno se nismo poznavali. U drugom susretu Dragan mi je vratio tekst.

I tako je pao dogovor da snimimo naš budući zajednički film „Osam kila sreće”. Snimali smo u selima oko Čačka.

Pored Dragana glavnu žensku ulogu dobila je Maja Lalević, tada još studentkinja. U filmu su pored Milene Dravić, igrali Miki Krstović, Gigi Jevđejević,i grupa Roma na čelu sa Dragišom Mitrovićem i njegovom velikom familijom. Nekoliko njih imalo je manje uloge sa tekstom.

Priča u filmu „Osam kila sreće” dešava se 1942.  godine,  kada su partizani nestali iz Srbije. Ostali su manje hrabri ili dezerteri. Dragan igra vojnika koji izgubljen u ratu sreće cigansku čergu. Devojka iz grupe Roma gleda mu u dlan i kaže da će biti „osam kila srećan”.Milena Dravić igra profesorku književnosti,koja živi u čergi sa Romima, i ona opominjedevojku da ne zavodi dezertera. Ali, za ljubav je dovoljan i rat koji se gubi. I ta ljubavdobiće i finale u kojem će se Romkinja prosto žrtvovati za dezertera. On će nastaviti da luta dok ne zaluta do slobode, ali doživeće prezir  jer je dozvolio da ga Ciganka zameni prilikom streljanja.

Film „Osam kila sreće” dobio je nagrade za scenario u Puli i Vrnjačkoj Banji. Pozivao sam Dragana da dođe na te projekcije, ali nije hteo da prisustvuje prikazivanju filma. Zbog njega nisam ni ja bio u Puli i Vrnjačkoj Banji. Kasnije, Maja mi je rekla da se ni njoj ni njemu nije baš dopao moj film.

Pre godinu dana prikazao sam „Osam kila sreće”Maji, Mileni i Krstoviću u Kinoteci. Tada nam se učinio nešto bolji.

Producent filma RTS nikada nije prikazao „Osam kila sreće”, pa je  sećanje na tragičnu smrt Dragana Maksimovića možda povod da u Kinoteci upriličimo projekcije njegovih filmova.

Puriša Đorđević

-------------------------------------

Polaganje venaca na spomen ploču

Povodom 13. godina od smrti glumca Dragana Makse Maksimovića, predstavnici Narodnog pozorišta u Beogradu, Udruženja dramskih umetnika Srbije i Ministarstva kulture položili su juče vence na njegovu spomen-ploču na Zelenom vencu u Beogradu, pored nekadašnjeg restorana „Beli grad”.

Glumac Dragan Maksimović isprebijan je usred bela dana 17. novembra 2000, na Zelenom vencu, dok je čekao autobus. Ubice, njih nekoliko, nasrnuli su na glumca samo zato što im je zaličio na Roma. Dva meseca kasnije, 4. februara 2001, Maksimović je podlegao povredama.

U ime Narodnog pozorišta, venac je položio v. d. upravnika Dejan Savić, ispred Udruženja dramskih umetnika Srbije – predsednik Vojislav Brajović, a u ime resornog ministarstva državni sekretar Dejan Ristić.

„Ja ovaj trenutak doživljavam kao trenutak velike sramote koja se desila ovom gradu, koja se desila u ovom društvu. Ljudi inspirisani osionošću i mržnjom učinili su ovo delo koje je, nažalost, bilo delo koje je koštalo života našeg Maksu i koje može da košta svakog prema kome je ta satanistička mržnja uperena. Žalim sve njegove rane koje su ga koštale života i sa neverovatnom ljubavlju gledam svaki njegov trenutak koji je ostao zabeležen u našim sećanjima”,  kazao je Vojislav Brajović.

K. R.