Zimnica i stanovi zasmetali revizoru

Državni revizor podneo je četiri zahteva za pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornih u PIO fondu, među kojima je i zahtev protiv direktorke Dragane Kalinović zbog stambenog kreditiranja zaposlenih, potvrdio je juče Tanjugu, Radoslav Sretenović, predsednik Državne revizorske institucije.

Za ove prekršaje, zakonom su predviđene kazne od 10.000 do dva miliona dinara. Kako navodi revizor, penzijski fond je u periodu od 2007. do 2012. godine isplaćivao kredite zaposlenima za stambene potrebe na osnovu svog pravilnika, što nije u skladu sa zakonima o PIO i budžetskom sistemu.

Zaposleni u PIO fondu, kako je precizirao, kredite su dobijali po kamatnoj stopi od 0,5 odsto sa rokom isplate od 10 do 30 godina, u zavisnosti od namene kredita. Revizor je direktorki i Fondu zamerio i što je zaposlenima odobravan zajam za nabavku zimnice, ogreva i udžbenika. Rashodi za dodelu ovih zajmova iznosili su 145 miliona dinara, iako nije utvrđeno pravo zaposlenih na tu vrstu zajma, ocenio je DRI.

Upitani da li su stambeni krediti na koje revizor ima primedbe davani mimo zakona i kako niko do sada nije reagovao na to s obzirom na to da se krediti odavno odobravaju, u PIO fondu za „Politiku” potvrđuju da su odobravali stambene zajmove isključivo u skladu s zakonom, ali da je stupanjem na snagu Uredbe od 6. marta 2013. godine obustavljano davanje ovih pozajmica.

U PIO za naš list kažu, da su sredstva za ove namene predviđena finansijskim planovima Fonda, koje je svake godine razmatrao i usvajao Upravni odbor i Narodna skupština. Još 1996. godine donet je pravilnik o rešavanju stambenih potreba zaposlenih u PIO fondu i od tada se i zajmovi odobravaju.

Prema istom pravilniku, objašnjavaju u PIO fondu, kamata na odobreni zajam iznosila je 0,5 odsto godišnje, što je bilo sasvim usaglašeno sa Uredbom o rešavanju stambenih potreba zaposlenih u državnoj svojini. Visina zajmova bila je uslovljena visinom raspoloživih sredstava.

U Fondu ističu da je materijalno-finansijsko poslovanje i namenska upotreba sredstava kod PIO često bila predmet kontrole budžetskih inspekcija i revizija, a samo od 2000. godine izvršeno je šest kontrola i revizija, koje nikada nisu dale primedbu na davanje zajmova.

S obzirom na to da se poslednjih dana spekuliše i da Fond ima previše zaposlenih u PIO fondu kažu da je taj broj limitiran zakonom i iznosi 3.318, te da nikada nije prevaziđen. S tim što, dodaju u PIO, trenutno nisu popunjena sva radna mesta (zaposleno je 3.295 izvršilaca), zbog velikog broja zaposlenih koji su u poslednjih nekoliko meseci otišli u penziju.

Zahtev za pokretanje prekršajnog postupka DRI je, kako je izjavio, podneo i zbog toga što je u 2012. godini PIO, suprotno odredbama Zakona o platama u državnim organima i javnim službama, doneo odluku o stimulativnom uvećanju plata zaposlenih.

Na osnovu te odluke zaposlenima su uvećane osnovice u odnosu na osnovice za obračun plata koje je utvrdila vlada, a rashodi po tom osnovu uvećani su za 856 miliona dinara, kazao je revizor.

Odgovorni u PIO fondu, među kojima je i direktorka Fonda, za 177 zaposlenih isplatili su plate u iznosu od 151 milion dinara, jer su u 2012. godini doneli četiri pravilnika o izmenama i dopunama pravilnika o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji poslova.

Tim pravilnicima, objasnio je DRI, utvrđena su radna mesta za koja nije predviđen koeficijent na osnovu Uredbe o koeficijentima za obračun i isplatu plata zaposlenih u javnim službama.

-----------------------------------------------------------

Sindikat PIO – sve po zakonu

Ovim povodom juče se oglasio i Sindikat zaposlenih PIO fonda ističući da prosečna plata iznosi 46.000 dinara, te da je zaposleni primaju na osnovu Zakona o platama u državnim organima i javnim službama. Ukoliko bi se primenila preporuka DRI da se smanje plate, u Fondu bi prosečna plata bila 20 odsto niža od proseka Republike, zbog čega se sindikat za pomoć obraćao i resornom ministarstvu, ali odgovora nije bilo.

U Sindikatu kažu, da su u ovakvu situaciju dovedeni zbog različite primene dve odredbe istog propisa, pa im je jednom odredbom uskraćeno pravo na regres i topli obrok, kao i drugim javnim službama, a drugom  zabranjeno ono što je ostalim javnim službama dozvoljeno – raspolaganje sopstvenim prihodima.

Zajam zaposlenima za nabavku ogreva, zimnice i udžbenika, direktor je odobravao isključivo na inicijativu sindikata, a u skladu sa zakonom, što ne predstavlja izuzetak u odnosu na zdravstvene ustanove, čiji je osnivač Srbija, JP „Službeni glasnik”, ustanove socijalne zaštite...

Pod jednakim uslovima su odobravani i svi stambeni zajmovi. Istini za volju, zaposlenima nisu „poklanjani stanovi i otpisivani zajmovi”, već se isti vraćaju, uz godišnju revalorizaciju duga.