Specijalne veze podelile poslanike

Poslanici Narodne skupštine Srbije raspravljali su juče o vladinom Predlogu zakona o potvrđivanju Sporazuma o uspostavljanju specijalnih paralelnih odnosa između Srbije i Republike Srpske, a debatu su iskoristili za međusobne optužbe, nadmetanje u patriotizmu i za priču o Kosmetu. Parlament na ovom zasedanju treba da raspravlja o još četiri međudržavna ugovora.

Obrazlažući Predlog zakona, Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, podsetio je da je ovakav sporazum postojao i ranije, ali da je lane potpisan novi, jer je Srbija u međuvremenu postala nezavisna država. Marković je naveo da je prethodni sporazum dao pozitivne rezultate u svim oblastima saradnje i doprineo učvršćivanju odnosa sa Republikom Srpskom, ali i sa Bosnom i Hercegovinom u celini. Marković je detaljno govorio o svim rezultatima saradnje u oblasti privrede, obrazovanja, kulture, sporta.

U debati u kojoj su uglavnom učestvovali opozicionari iznete su brojne primedbe, od onih na sadržinu sporazuma, do toga zašto je uopšte potpisan.

Konstatujući da potpisnika Sporazuma nema u skupštinskoj sali, Tomislav Nikolić, šef poslaničke grupe SRS-a, kazao je da izgleda "kao da se oni stide ovog sporazuma, jer nije po ukusu moćnika kojima svaki dan polažu račune, ali im predizborna kampanja nalaže da ga imaju". Nikolić je rekao da je osnov političkog delovanja SRS-a to da je Republika Srpska srpska država i da će "jednoga dana, ona zajedno sa, ako bog da, Crnom Gorom, Republikom Srpskom krajinom i Srbijom činiti jednu državu na Balkanu". On je rekao da nikada ne bi zamerio na saradnji sa Republikom Srpskom, podsetio da je takvih sporazuma bilo i pre 2000. godine, ali je pitao zašto je iz sporazuma izbačen deo o "saradnji u oblasti odbrane na potpuno transparentan način". "Šta će nam sporazum o odbrani sa nacionalnom gardom Ohaja, a nemamo ga sa Republikom Srpskom", dodao je Nikolić i optužio vlast da je uopšte ne interesuje što "Republiku Srpsku stalno urušavaju, iako je Srbija garant Dejtonskog sporazuma, samo je interesuje da tamo plasira američki kapital preko naših firmi". Prema njegovim rečima, "onaj ko ima dobre odnose sa Republikom Srpskom ne može imati dobre odnose sa Federacijom BiH".

Prema rečima Čedomira Jovanovića, lidera LDP-a, "sporazum je politička manipulacija". I Jovanović je zamerio što nema predsednika i premijera Srbije, koji su sporazum potpisali da govore o njemu.  "Glasanje za ovaj sporazum je glasanje za onu vrstu politike koja zloupotrebljava tragediju Republike Srpske i BiH i koja pokušava da se održi u životu manipulisanjem najelementarnijim nacionalnim interesima", rekao je Jovanović.

Konstatujući da je "Republika Srpska prva srpska država preko Drine", Ivica Dačić, lider SPS-a, kazao je da se, u ovom trenutku, radi na reviziji Dejtonskog sporazuma, da se guši Republika Srpska i radi na stvaranju unitarne BiH, a, s druge strane, "svedoci smo pokušaja rasparčavanja Srbije". Dačić je rekao da naša država mora odlučno da stane u odbranu Srba preko Drine.

Nenad Čanak, lider LSV-a, ocenio je da, potpisivanjem ovog sporazuma, dolazimo u poziciju da Srbija tretira Republiku Srpsku i Federaciju BiH kao dve odvojene države i pitao kako bi "ova skupština reagovala kad bi, recimo, Albanija napravila ovakav sporazum sa Kosovom?". Prema Čankovim rečima, "posmatranje RS kao države legitimiše etnički princip formiranja države i govori da se, ako se ovo nastavi, priprema podela Kosova kako bi se na severu napravila neka srpska pokrajina". Čanak smatra da bi posledica ovog sporazuma mogla biti legitimizacija nezavisnosti Kosmeta.

Prema oceni Miloša Aligrudića, šefa poslaničke grupe DSS–NS, sporazum je u najboljem državnom interesu Srbije, ali i u interesu Republike Srpske s obzirom na tendencije da se ukinu entiteti Bosne i Hercegovine, kakvi su uspostavljeni Dejtonskim sporazumom. Aligrudić je kazao da RS i Kosmet ne mogu biti isto tretirani, jer su Srbi konstitutivan narod u BiH, a Albanci nacionalna manjina u Srbiji, "prema tome, RS i Federacija BiH su entiteti, a položaj KiM je deo unutrašnjeg pravnog poretka Srbije i nikog više". Prema Aligrudićevim rečima, "ako se jednoga dana pređe linija međunarodnog prava, najmanje što može da se kaže jeste da niko od zvaničnika ili političara Srbije ne može očekivati poštovanje zaključaka Badinterove komisije kad je reč o ostatku prostora bivše Jugoslavije".

Milan Stanimirović (DS) odbacio je optužbe da je vlast ovim sporazumom htela da dođe do političkih poena. "Da smo to hteli, onda bi ovde došli predsednik i premijer Srbije, pa bi od toga napravili veliku priču".

Kasno po podne počela je rasprava o potvrđivanju Evropske povelje o lokalnoj samoupravi.

--------------------------------------------------------------------------

Predsedavanje i ministri

Početak jučerašnje sednice obeležilo je razjašnjavanje ko može da vodi sednicu, jer je Oliver Dulić, predsednik parlamenta bio odsutan. Radikali su tvrdili da je Dulić za to ovlastio potpredsednika Radeta Obradovića, a ne Miloljuba Albijanića, pa je sednica počela tek kad je Obradović zauzeo mesto predsedavajućeg. Bilo je sporenja i oko toga kad je stiglo vladino ovlašćenje da zakon, umesto Vuka Jeremića, ministra inostranih poslova, brani Milan Marković, ministar za državnu upravu. Vlada je ovlastila Markovića 13. jula, ali su poslanici to obaveštenje dobili tek juče, pa je Tomislav Nikolić izrazio sumnju u verodostojnost ovlašćenja, između ostalog i zato što je ono zavedeno pod istim brojem pod kojim je zaveden i zakon koji je parlamentu dostavljen pre 15 dana. Istakavši da je, verovatno, reč o tehničkoj grešci, predsedavajući Miloljub Albijanić kazao je da će stručne službe zatražiti od vlade ispravku.