Zvanično otvorene ZOI u Sočiju

SOČI – Predsednik Rusije Vladimir Putin danas je na Olimpijskom stadionu u Sočiju zvanično otvorio 22. Zimske Olimpijske igre.

„Proglašavam Olimpijske igre otvorenim”, izjavio je Putin na svečanoj ceremoniji pred 40.000 gledalaca.

Na igrama u ruskom primorskom gradu, najskupljim u istoriji, učestvovaće oko 3.000 takmičara iz rekordnih 88 zemalja, među kojima je i Srbija.

Svečanoj ceremoniji prisustvovali su predsednik Republike Srbije Tomislav Nikolić i ministar omladine i sporta Vanja Udovičić.

U defileu sportista zastavu Srbije nosio je bijatlonac Milanko Petrović.

Srbiju će na Igrama u Sočiju predstavljati osmoro takmičara: Milanko Petrović (bijatlon i nordijsko trčanje), Vuk Rađenović, Aleksandar Bundalo (bob dvosed), Ivana Kovačević, Rejhan Šmrković (nordijsko trčanje), Nevena Ignjatović, Marko Vukičević (alpsko skijanje) i Nina Micić (snoubord).

Ovogodišnje ZOI na programu su od 7. do 23. februara.

Tanjug

-------------------------------------------------------

Svečano otvaranje – vizit-karta države

Osnovna namera glavnog kreativnog producenta i autora scenarija sinoćnje ceremonije u Adleru Konstantina Ernsta bila je da milijardi TV-gledalaca objasni – Rusiju

Od našeg specijalnog izveštača

Adler – Umom se Rusija ne može razumeti. Ovu filozofsku minijaturu je 28. novembra 1866. napisao pesnik Fjodor Tjutčev, a ruski narod toliko prihvatio da je postala poslovica.

Glavni kreativni producent i autor scenarija za sinoćnje svečano otvaranje XXII zimskih olimpijskih igara Konstantin Ernst je sebi postavio zadatak da drugima objasni šta je to Rusija.

„Svečano otvaranje olimpijskih igara je glavni televizijski spektakl na svetu. Ne postoji nijedan šou koji okupi više gledalaca. Ona je vizit-karta zemlje”, preneo je njegovo viđenje moskovski list „Sport ekspres”. „Ceremonija koju gleda milijardu ljudi širom sveta mora da bude, s jedne strane, jednostavna i razumljiva, a s druge, dovoljno umetnička, metaforična i informativna za one koji malo ili ništa ne znaju o zemlji. Zbog toga smo išli duboko u istoriju da bi ljudi iz celog sveta osetili našu ljubav prema Rusiji i da se to osećanje pojavi u srcima ogromnog broja gledalaca.

Moskva je bila domaćin letnjih igara 1980. i, kako smatraju u Rusiji, to je bio prvi olimpijski spektakl. Ernst je otkrio da je koristio ta iskustva, ali, kako je rekao, u neznatnoj meri na otvaranju, a potpuno na ztvaranju, 23. februara.

Važno pitanje je bilo na kome će jeziku biti otpevana olimpijska himna. Odlučeno je da to bude na jeziku domaćina, dakle ruskom, a uloga je poverena operskoj divi Ani Netrebko. S obzirom na rusku muzičku školu to nije mogao da bude promašaj.

Otvaranje nije moglo da prođe bez grupe „Tatu”, jer je ona, kako je objasnio Ernst, koji je istu ulogu kao sada na zimskim olimpijskim igrama, imao kada je „Pesma Evrovizije” bila u Moskvi, jedna od retkih ruskih grupa poznatih u svetu:

„Veliki deo ceremonije je zasnovan na klasičnoj, simfonijskoj muzici. Mi ne možemo, kao London, da se pohvalimo tako velikim brojem poznatih pop-pevača. Mi smo se orijentisali na najpopularniji deo ruske muzike – klasiku. Ali nismo hteli ni da zapostavimo to da su neki ruski pop-muzičari u određeno vreme bili popularni i u svetu.

Pesma „Neće nas stići”, koju peva „Tatu”, puna je simbolike za sportiste. To je nova kap u okeanu onoga što je podareno olimpijskom pokretu.

„Za nas je bilo vrlo važno da smislimo ceremoniju kojoj neće biti potrebno dodatno objašnjenje šta se dešava. Trudili smo se da to budu metafore, koje su jasne svim ljudima, a ne samo onima iz zemlje koja je domaćin”, kazao je Ernst.

O ulozi sportista na svečanom otvaranju Ernst se, takođe, posebno pozabavio:

„Nije tajna da je jedan od najdužih i najdosadnijih delova svečanog otvaranja defile sportista. Svaki narod želi da vidi svoje sportiste i predstavnike onih zemalja koji će joj biti najveći konkurenti, a ostali im nisu zanimljivi. Zato smo paradu izmenili, pa je ona prošla brže i, nadam se, dinamičnije, ali je svako dobro video svoje sportiste i njihove glavne rivale.”

Ovo svečano otvaranje olimpijskih igara biće zapamćeno, verovatno, po naročitom podu na kojem je prikazan pogled iz svemira na Zemlju noću. Ona se je okretala po redosledu ruske azbuke ka onoj zemlji čiji je red bio da izađe.

„Kao da padate noću u državu, ona se otvara u centru i iz nje, kao iz srca svoje otadžbine, izlaze sportisti na stadion. To je iz grčke istorije – sportisti izgledaju kao junaci”, ispričao je Ernst. „Pored toga dajemo mogućnost stanovnicima 88 država da vide kako njihova zemlja izgleda noću. To je malo ko video.”

Što se tiče muzike korišćeni su savremeni miksovi i obrade ruskih pesama iz poslednjih 20 godina za stvaranje ritmičke osnove da bi sportisti, s obzirom da su mladi ljudi, mogli da zaigraju.   

Oktobarska revolucija se danas i u Rusiji različito ocenjuje. Ernst nije hteo da pobegne od suočavanja s tim delom istorije:

„U scenariju od 18 odeljaka jedan je posvećen početku HH veka i revoluciji. Izveden je po ključu avangardne umetnosti, jer su ruska avangarda i ruska revolucija vrlo bliske stvari. Pojava avangarde je predskazala revoluciju, a revolucije je potom ubila avangardu.”

Kao šef Prvog kanala ruske televizije Ernst je došao do zaključka da ovakav spektakl može da traje najduže dva i po sata. Sve preko toga je mučenje gledalaca:

„Što se tiče kulture i umetnosti prikazali smo najveća dostignuća naše zemlje. Ako Rusija ne može da se pohvali pop-muzikom, može simfonijskom, baletom i avangardnim slikarstvom. Gledaoci su videli i čuli mnogo poznatih stvari, a naglasak je bio na malom, ali savršenom baletskom spektaklu, koji su izveli prvaci ruskog baleta.”

Ruski mediji su ovih dana na sve načine tražili kopču između moskovske olimpijade 1980. i sočinske sada. Nalaženi su ljudi koji su pre 34 godine kao deca bili na stadionu Lenjina u Lužnjikima, a sada su sa svojom decom bili na tribinama stadiona Šift u Adleru.

Ona će, opet, svojoj deci da pričaju kako je bilo na otvaranju XXII zimskih olimpijskih igara. A možda bude prilike da ih i povedu na neke kad Rusija ponovo bude domaćin.

I tako s kolena na koleno. Kao što se prenose olimpijske igre iz pokolenja u pokolenje.

Ivan Cvetković

Olimpijski plamen zapalili trostruki olimpijski šampioni

Najveću čast na svečanom otvaranju olimpijskih igara, pa i zimskih, dobija onaj ko zapali olimpijski plamen na gorioniku. To ime se drži u tajnosti kao najveća državna tajna do poslednjeg trenutka. Ovoga puta je posao bio dvostruko težak, jer je za to određeno dvoje – trostruki olimpijski šampioni Irina Rodnjina (umetničko klizanje) i Vjačeslav Tretjak (hokejaš). Pre nego što je baklja došla u njihove ruke na stadionu Fišt su je nosili sportisti sa letnjih olimpijada: teniserka Marija Šarapova, atletičarka Jelena Isinbajeva i rvač Aleksandar Karelin.