Mančester na „Marakani" pa Zvezda u Čačku

Od svih timova na svetu mi smo najljući rival sa Sitijem, ali ako nas pitate ko nam je najiskreniji fudbalski prijatelj, šta bismo mogli drugo reći nego da je to Crvena zvezda – nekadašnje levo krilo Mančester junajteda Stjuart Pirson.

Titula evropskog prvaka u fudbalu urezana je u srca Zvezdinih navijača zanavek. Kad njihova sećanja sentimentalno urone u te dane slave u duši počinje da im tinja i gorčina što onaj vrhunski tim u raljama političkih okolnosti nije postigao i više.

Svaki će „zvezdaš” ruku u vatru da stavi za to da bi Sampdorija bila progutana u grotlu „Marakane” da se utakmica u kojoj je „crveno-bele” samo pobeda vodila u još jedan finale Kupa šampiona igrala na „Marakani”. Nije, ali se ipak igrala. U Sofiji, na nekadašnjem Stadionu Bugarske armije, koji je Zvezda izabrala za svoj teren pošto je izgnana iz Beograda, italijanski tim je pobedio s 3:1. Mihajlovićev gol iz slobodnog udarca samo je bio odškrinuo vrata Vemblija...

„Crveno-beli” kao Fergusonova sudbina

Ima naš velikan još jednu čašu žuči iz svog najslavnijeg doba. I kada se govori o njegovom neraskidivom prijateljstvu s Mančester junajtedom, sudbinski izatkanom na tragediji engleskog tima 1958, javi se ona gorčina u duši, žal što „crveno-beli” nisu mogli da pred svojih 100.000 navijača odigraju revanš Superkupa Evrope s „crvenim đavolima” kao nosiocima nekadašnjeg Kupa pobednika kupova. Tim pre što je Zvezda, uprkos porazu s 1:0, dala na Old Trafordu najblistaviju igru u tim godinama neizmerne radosti.

Ko je mogao i da pretpostavi da će beogradski i mančesterski velikan da se sretnu na megdanu za evropski supertrofej kad su se na istom mestu sreli četiri i po godine ranije, 21. januara 1987. Zvezda je pod vođstvom trenera Velibora Vasovića krenula na ostrvsku turneju. Prvo je igrala s Mančesterovim „bebama” koje su tada imale – mlečne zube.

Danas, u svetlu Junajtedovog posrnuća u engleskom fudbalu ove sezone, gotovo da je nezamislivo s kakvim se teškoćama rvao Škot Aleks Ferguson na početku kormilarenja timom s čije se klupe povukao nedavno, posle 27 godina. Postavljen je 6. novembra 1986. Prijateljska utakmica sa Zvezdom bila mu je prva internacionalna kao treneru Mančestera.

Kad su se dva tima sastala, Junajted je bio 13. na tabeli (sezonu završio na 11. mestu), a „crveno-beli” su u pauzi prvenstva iščekivali ishod žreba za četvrtfinale Kupa šampiona, koji im je, dva dana posle susreta na Old Trafordu, dodelio veliki Real.

Zvezda je savladala domaćina s 1:0. Gol je postigao Milan Janković u 87. minutu. Dragan Stojković, potonja peta „Zvezdina zvezda”, koji je tog leta došao iz niškog Radničkog, počeo je meč, ali je zbog upale žlezda igrao samo pola sata.

U toj pobedi, iako minimalnoj, videlo se da „crveno-beli” imaju evropski štof. To je i potvrđeno dva meseca kasnije nezaboravnom igrom kojom je „kraljevski klub” nokautiran u prvih 40 minuta – 3:0. Na kraju je bilo 4:2, a Real je otišao dalje pošto je u Madridu pobedio s taman dovoljnih 2:0.

Zvezda je zatim u Severnoj Irskoj igrala s Glentoranom 1:1, a Deri siti je savladala s 3:0. Trebalo je u poslednjoj utakmici, ponovo u Engleskoj, da se sastane s Derbijem, ali nije zbog zaleđenog terena.

Bezbi je bio oduševljen

„Crveno-belima” kao da je bilo suđeno da blistaju na Old Trafordu. Osvetlali su obraz i u onoj prvoj utakmici četvrtfinala Kupa šampiona 1958. Vodili su do 65. minuta, a poklekli su s 2:1.

Sedamnaest godina posle avionske nesreće dan iza revanša u Beogradu (3:3), u kojoj su smrtno stradala sedmorica Mančesterovih igrača, a osmi je preminuo u bolnici 15 dana kasnije, Zvezda je pozvana da bude gost na Old Trafordu uoči sezone 1975/76 – posle mnogo godina bez Dragana Džajića, koji je otišao u Bastiju. Njen tim je pretrpeo obnovu, Jovan Aćimović samo što se vratio iz armije, a za novog trenera imenovan je Milovan Ćirić, koji je tu dužnost već jednom obavljao.

Bila su to druga vremena. Nedelju pre odlaska u Mančester „crveno-beli” su učestvovali na dvodnevnom turniru u Aranđelovcu „Kraljevo – Aranđelovac 1975”. U polufinalu su savladali Slogu (2:1), a u finalu Šumadiju (2:0). Dva dana pre prelaska Lamanša prijateljski meč pred 35.000 gledalaca na Stadionu JNA odigrali su „večiti rivali”. Partizan je bio uspešniji od Zvezde s 2:1.

Sjajan meč na Old Trafordu završen je sa po četiri gola u obe mreže. Čak pet ih je palo u prvom poluvremenu. Pred takvom utakmicom zanemela je i engleska štampa. Evo nekih njenih zapažanja:

„Samo pesnici, ukoliko su videli ovaj meč, mogli bi da iskažu svoja osećanja. Divno je bilo sinoć sedeti na tribinama Old Traforda, toliko divno da će svakom to veče ostati nezaboravno. Osam golova, fudbal pun akcija i šarma – sve je bilo veličanstveno” (Gardijan).

„Navijači će od sinoć postati razmaženi. Zbog onoga što su prikazali Zvezda i Mančester tražiće slične igre, a to je neponovljivo i sumnjamo da će se nešto slično uskoro videti” (Dejli Miror).

„Zvezda je uvek sijala nad engleskim nebom. Čak i kad je gubila, ostavljala je dostojanstven utisak” (Njuz of d` Vorld).

Oduševljeni su bili i domaćini. Legendarni trener Mančester junajteda Škot Mat Bezbi (1945-1969; 1970-71), koji je preživeo minhensku tragediju, ovako je video susret sa Zvezdom, s kojom je bio predusretljiv na svakom koraku, govoreći o njoj, kako je zapazio Ćirić, „više nego mi sami”.

„Ovo je bila najbolja propaganda modernog fudbala. Takva igra razgaljuje srca, takva igra donosi nove poene najlepšoj sportskoj stvari na svetu. Zvezda bi s Džajićem pružila i više, ali je i ova mlada ekipa u kojoj poznajem jedino golamana Petrovića i Aćimovića igrala velemajstorski”.

Aćimovićeva oproštajna utakmica

Sledeće godine između dva prvenstva beogradski tim je uzvratio gostoprimstvo. Škotski trener Tomi Doherti (1972-1977) nije mogao čudom da se načudi da je onaj tim koji je blistao na Old Trafordu bio tek četvrti u jugoslovenskom šampionatu (Partizan 50 bodova, Hajduk 49, Dinamo 44, Zvezda 40...).

Te avgustovske večeri na „Marakanu” je došlo oko 35.000 duša. Karte su koštale 40, 60 i 80 dinara – „Politika” dva. Aćimović se opraštao od crveno-belog dresa pošto je potpisao ugovor s nemačkim Sarbrikenom za, pričalo se, 350.000 maraka. Igrao je prvih 11 minuta, a onda je ispraćen s terena dugotrajnim burnim pljeskom.

„Crveno-beli” su pobedili s 2:1. Briljirao je Bogićević, njen kapiten, iako se nije upisao u strelce. Valjda prvi put posle osvajanja prve titule prvaka države 1950. Zvezdini navijači su razgaljenih srca palili novine improvizujući baklje.

Četiri dana pre te utakmice gost na „Marakani” bio je Kvins park rendžers, vicešampion Engleske. I taj tim je savladan – 1:0 golom Zorana Filipovića u 31. minutu. Tri dana posle te utakmice Zvezda je učestvovala u Čačku na turniru povodom pola veka Borca. U polufinalu je pobedila Slobodu iz Titovog Užica s 2:1, a u finalu domaćina na penale – 1:1 (6:5). 

U toj sezoni „crveno-beli” su prekinuli četvorogodišnji post bez trofeja. Okitili su se šampionskom titulom 12. put...

Old Traford – 12. avgust 1975.

4:4 (2:3)

GLEDALACA: 30.000

STRELCI: 0:1 Savić u 4, 0:2 Baralić u 26, 1:2 Deli u 30, 2:2 Mekilroj u 36, 2:3 V. Petrović u 37, 3:3 Džekson u 48, 3:4 Jovanović u 64, 4:4 Kapel u 74.

C. ZVEZDA: O. Petrović, Jelikić, Novković (Jovanović), Baralić, Keri, Muslin, V. Petrović (Nikolić), Filipović, Savić, Aćimović, Sušić. Trener: Ćirić.

Beograd – 8. avgust 1976.

2:1 (1:1)

GLEDALACA: 35.000

STRELCI: 0:1 Pirson u 16, 1:1 Filipović u 22, 2:1 Lukić u 46.

C. ZVEZDA: Stojanović, Jelikić (Mandić), Stepanović, Radović (Đorđević), Muslin, Bogićević, Filipović, Baralić (Ratković), Savić, Aćimović (Nikolić), Stamenković (Lukić). Trener: Zec.

Old Traford – 21. januar 1987.

0:1 (0:0)

GLEDALACA: 10.652

STRELAC: Janković u 87.

C. ZVEZDA: Stojanović, Milojević, Đurovski, Bračun, Elsner, Krivokapić, Cvetković, Janković, Pavlović, Stojković, Đurović. Trener: Vasović.