Od ambicija ostao pepeo

Jučerašnji dan je bio stvoren za radost. Lep, sunčan, kao da je maj. U Sočiju, domaćinu XXII zimskih olimpijskih igara, gradu koji liči na botaničku baštu, prijatno vreme (11 stpeni iznad nule) oraspoložilo je svaku dušu.

Naša olimpijska ekspedicija, koja je s predsednikom države i ministrom sporta bila gost „Boska”, jednog od sponzora Olimpijskog komiteta Srbije, u mislima je bila s Milankom Petrovićem. On je ostao gore, na Kavkazu, u Planinskom olimpijskom selu „Derevnja”, da poslednje sate uoči biatlonskog sprinta na 10 km iskoristi da se potpuno posveti toj trci. Ona je imala i simboličan značaj – to je prvo takmičenje na kome na ovoj „olimpijadi” učestvuje naš predstavnik.

Na žalost, na stadionu za biatlon „Laura” sledilo se srce svima koji su navijali za njega. Zauzeo je tek 69. mesto.

Ne samo što je potpuno podbacio, nego se nije kvalifikovao ni za poteru na 12,5 km, koja je sutra na programu. Za to mu je trebalo da bude bar šezdeseti!

Ne zna se kome je bilo teže posle trke. Petroviću ili njegovom treneru Tihomiru Milosavljeviću. Ogroman višegodišnji trud je pao u vodu kao kad bi se s niz Kakvaz džinovska grudva snega survala u Crno more i tamo istopila.

Ipak, Milosavljević je imao snage da pogleda u duboku ranu:

– Katastrofa! Sve je otišlo na pogrešnu stranu.

Petrović je pre Olimpijskih igara postizao odlične rezultate. Ali, gađanje mu nije išlo od ruke. Sada, kada je bilo najvažnije, i noge su mu bile od olova, pa je razočarao i u trčanju.

– Žalio mi se da je proklizavo, da nije mogao da održava ravnotežu. Ali, to ne mogu da prihvatim. Uslovi su bili isti za sve, – ne traži Milosavljević izgovor za rđav rezultat.

Petrovićeva zla kob je – trema. Na to je njegov trener već ukazivao. Na treningu, dan pre trke, izgledalo mu je da ona nije došla s njima. Ali...

– Ne mogu da opišem koliko sam uznemiren. Sve što smo radili je dovedeno pod sumnju. Ne mogu da verujem da ne može da se izdigne iznad treme. Već na prvom gađanju sam video da je u krizi, – kaže Milosavljević. – I onda je bilo sve lošije. U poslednjem krugu je zaostao koliko u prva dva zajedno. Sa tri promašaja na olimpijskim igrama se ne može visoko, ali je i dalje bilo realno da bude, recimo, četrdeseti.

Trema je često neželjeno dete velike odgovornosti. Petrović, očigledno, s tim ne može da se nosi. Možda je ceo Kavkaz bio na njegovim plećima, jer je nosio našu zastavu na svečanom otvaranju i to je moglo još više da poveća njegovu odgovornost. I on to psihološki nije izdržao.

Kad ne krene dobro retki su oni koji mogu tu balast da izbace iz svoje glave, da ne misle na ono što se dogodilo pre samo nekoliko trenutaka, nego da se usredsrede na ono što dolazi, da spasu šta još može da se spase.

Oni koji to mogu u sportu postaju šampioni. Što su jači od situacije to su i veći šampioni. Kao, na primer, Norvežanin Bjerndalen.

Pred Milankom Petrovićem je još trka na 20 km. Ona je za njega popravni ispit. Ako „provetri” glavu, mogao bi, ipak, uzdignuta čela da ode s ovih Igara.

– Uradiću sve da pokaže šta stvarno može. On vredi mnogo više od ovog rezultata. Na trci je sam i tu ne sme da razmišlja o onome što je bilo ili šta će biti, nego da se potpuno posveti samo onome što radi u tom trenutku. Da ga ništa više ne zanima, da glavom potpuno bude tu, u trci, – ne gubi optimizam Milosavljević.

U ovakvim prilikama se za utehu kaže: ko zna zbog čega je to dobro. Naš stegonoša na XXII zimskim olimpijskim igrama je sagoreo. Od ambicija je ostao pepeo. Od toga ne može da bude gore, ali pepeo ne gori. Nema više šta da izgubi, od njega se više verovatno ništa ne očekuje. I to može za njega da bude olakšavajuća stvar. Ako ubedi sebe u to neće više pobeđivati sam sebe kao ovde na Lauri. 

-----------------------------------------------------------

Moglo i moralo bolje

Sa 27 minuta, osam sekundi i dve desetinke i tri promašaja Milanko Petrović je zaostao za pobednikom 2:34,7 minuta što mu je donelo 69. mesto od 87 učesnika. Svoj učinak je ovako ocenio:

– I u gađanju i u trčanju sam mogao i morao bolje. Dva promašaja iz stojećeg položaja je previše za ovakvo takmičenje. Razočaran sam. Moram da izvučem pouke iz ovoga i da u sledećoj trci popravim utisak.

Priliku za to imaće 13. februara. Tada je pojedinačna trka na 20 km.