Nemac Tomas Enders u kokpitu Erbasa

Ovo je veliki dan za francusko-nemačku osovinu, proklamovao je u ponedeljak predsednik Nikola Sarkozi, slaveći dogovor postignut sa kancelarkom Angelom Merkel u Tuluzu, na samitu koji je u sve vidljivijim razmimoilaženjima između Pariza i Bona, ipak, doneo izvesno primirje.

Dogovor, koji je doneo i neke neočekivane obrte, postignut je posle detaljnih priprema i tiče se pre svega menadžmenta u EADS-u (European Aeronautic Defense & Space) i njegovoj firmi-ćerki Erbasu, dakle najvećom vojnom i aeronautičkom grupacijom Evrope.

Francuska i Nemačka, koje u EADS-u imaju po 22,5 odsto učešća (francuska država ima 15 odsto direktnog vlasništva, a medijska grupacija Lagarder 7,5 odsto, dok sa nemačke strane akcije poseduje Dajmler – ostali akcionari su španska država sa 5,5 odsto, Ruska državna banka sa pet, jedan fond iz Dubaija sa 3,1 i razni mali akcionari sa 39,1 odsto uloga), saglasile su se da ukinu dvojnu upravljačku strukturu u obe firme, po kojoj su one imale po dva ravnopravna predsednika upravnih odbora i po dva glavna direktora. Ubuduće, dakle, sa po jednim predsednikom i glavnim direktorom, EADS i Erbas bi trebalo da manje liče na međunarodne organizacije, a više na "normalne" multinacionalne kompanije.

Ono što je, međutim, iznenađenje, to je podela uloga. Na mestu glavnog direktora EADS-a biće ubuduće Luj Galoa, dosad francuski kodirektor, dok njegov nemački kolega Tomas Enders ulazi u kokpit Erbasa, kao jedini glavni direktor. Ovo je iznenađenje, jer su Nemci do juče insistirali upravo na obrnutoj kombinaciji: da Enders, korporativna zvezda u usponu i štićenik Merkelove, bude na čelu matične firme, a da Galoa samostalno šefuje Erbasom.

Nova podela uloga trebalo bi da okonča višegodišnja politička natezanja oko upravljanja, premda ni najnoviji aranžman ovu stratešku grupaciju ne oslobađa uticaja (dve) države. Štaviše, deo dogovora je i novi "akcionarski pakt" koji će Parizu i Bonu dati "zlatne akcije", to jest poslednju reč kad se radi o ključnim odlukama.

U prvim reakcijama, podeljena su mišljenja ko je bolje prošao. Ono što je, na drugoj strani, sasvim sigurno, to je da će Endersu biti potrebno dosta menadžerske veštine da Erbas izvuče iz krize, izazvane odlaganjima isporuka njegovog najtraženijeg aviona A 380. Uprkos velikom broju porudžbina koje je primio na poslednjem sajmu aeronautike u Parizu – čak oko 600, Erbas je usred programa reorganizacije koja podrazumeva prodaju ili zatvaranje šest fabrika i otpuštanje 10.000 radnika, kako bi se uštedelo bar dve milijarde evra godišnje.

Deo problema Erbasa je i u okolnosti da svoje avione ugovara u dolarima, koji su sve slabiji, dok su mu troškovi u sve jačem evru. Po jednom računu, kad god evro skoči za deset centi, gubici u Erbasu porastu za milijardu evra. Glavni konkurent Boing takvih problema nema.

Novi francuski predsednik zagovara veći uticaj država EU na kurs zajedničke monete, čemu se Nemci energično protive, što je takođe povod za nesporazume. Bon, naime, polazi od uverenja da je apsolutna nezavisnost Evropskog valutnog odbora kamen temeljac fiskalne discipline u EU.