Pripeklo u Srbiji

Beograd i Srbiju i juče je pritisla prava tropska vrućina. Već u deset izjutra temperatura je premašila 31 stepen Celzijusa, a zatim je rasla, kako je zvanično saopšteno, do tropskih 37 do 39 – zavisno od dela grada. Prethodna noć nije mogla da rashladi usijani grad, što potvrđuje i direktor Hitne pomoći, doktor Branislav Lazić: telefon 94 zazvonio je čak 2.800 puta. – Prvi put ovog leta imali smo veći broj poziva noću nego tokom dana, a ekipe Gradskog zavoda za hitnu pomoć već nekoliko dana beleže i za 30 odsto veći broj poziva, pri čemu je ubedljivo najveći broj javnih poziva. Čak i mladi ljudi noću traže pomoć lekara – objašnjava dr Lazić.

Iako vremenske prilike nama laicima već izgledaju vanredne, dr Lazić kaže da ekipe Zavoda za hitnu pomoć za sada stižu svuda gde je neophodno. Takođe, mnoge probleme lekarske ekipe rešavaju u svojim ambulantama ili savetom preko telefona.

Prema prognozama meteorologa, Srbiju do kraja sedmice očekuje "ekstremni klimatski događaj", pošto će temperature biti od 10 do 14 stepeni više od proseka za ovo doba godine, najavljuje klimatolog Republičkog hidrometeorološkog zavoda Srbije Smilja Đorđević. Ona je ukazala da na teritoriju Srbije i Balkanskog poluostrva prodire izuzetno topao vazduh sa područja Afrike.

– Leti se, zbog vrućina, ljudi mnogo više znoje, toplota širi krvne sudove i pritisak pada. Zato dolazi do onesvešćivanja, odnosno do kolapsa. Neoprezne su i osobe koje na vreli usijani asfalt izlaze iz klimatizovanih prostora ili automobila u kojem je svega 18 ili 20 stepeni Celzijusa. Razlika maksimalno sme da bude do pet stepeni Celzijusa između spoljne i unutrašnje temperature. Dijabetičari takođe kolabiraju, ali i mlađi ljudi, koji na posao krenu bez doručka i zbog pada šećera onesveste se na ulici. Ovako visoke temperature zahtevaju oprez i poštovanje saveta lekara. Kada svojim pacijentima, ali i komšijama i prijateljima kažem da sve važne poslove završe u ranim jutarnjim časovima ili kasno popodne, to nije fraza već ozbiljan medicinski savet – objašnjava za "Politiku" docent nauka Vesna Stojanov, kardiolog-internista iz jedinice za dijagnostiku i lečenje poremećaja arterijskog krvnog pritiska Instituta za kardiovaskularne bolesti Kliničkog centra Srbije.

Hronični bolesnici i starije osobe izgleda da su svesni kakve im opasnosti prete ako na žegom usijani asfalt izlaze u najtoplijem delu dana. Stariji su i – oprezniji. Najteže je ljudima koji moraju na posao. Doktorka savetuje one koji u prostorijama u kojima žive ili rade nemaju klima-uređaj da ih noću dobro provetre, a ujutru da zatvore i zamrače prostorije u kojima će boraviti.

Na "afričkim" temperaturama najteže je ljudima koji obavljaju teške fizičke poslove, ali i onima koji rade u malim kioscima ili prodaju "brzu hranu". Lekari im savetuju da obavezno piju velike količine vode, jer je jedino tako moguće nadoknaditi znojenjem izgubljenu tečnost i elektrolite.

– Leti se, zbog vrućina, ljudi mnogo više znoje, toplota širi krvne sudove i pritisak pada. Pacijenti, koji uzimaju diuretike za izbacivanje vode moraju da koriguju terapiju. Događa se da pacijent uzima svoju redovno propisanu terapiju, a zatim da zbog vrućine i preznojavanja ima snižen pritisak, a već dan kasnije nagli skok krvnog pritiska. Takve oscilacije krvnog pritiska mogu biti i vrlo opasne. Ne samo da se bolesnici tokom tih oscilacija osećaju loše, već može da dođe i do ozbiljnih hipertenzivnih kriza – podseća doktorka Stojanov.

Te oscilacije u krvnom pritisku pune Bolnicu za cerebrovaskularne bolesti "Sveti Sava" i naš Urgentni centar. Doktorka Stojanov apeluje na pacijente da rane jutarnje časove  iskoriste da posete svog kardiologa i urade korekciju terapije.

Leto je doba godine kada se mnogo više ljudi žali na nizak krvni pritisak. Stres je vrlo opasan faktor rizika, naročito kada temperatura prelazi 30. stepen Celzijusa, može da uslovi skok pritiska, tako da nerviranje "valja ostaviti za hladnije vreme", savetuje lekarka i dodaje da je u stresnim situacijama ovih vrelih dana čak bolje popiti neki sedativ nego kardiološki lek.

Kada vladaju velike vrućine ljudi koji boluju od hipertenzije treba da unose dovoljne količine tečnosti, ali ne bi trebalo da piju gaziranu mineralnu vodu. Za razliku od njih, osobe koje imaju probleme s nižim krvnim pritiskom, slabost i pospanost, upravo će najlakše prebroditi krizu i pomoći sebi uz pomoć mineralne vode, slanih supa i čorbi. Doktorka Stojanov podseća da se žeđ na tropskim vrućinama nikako ne utoljava ledenim napicima, vodom ili sokovima iz frižidera. Napici na sobnoj temperaturi će mnogo više prijati organizmu.

Na letnjim žegama naročito je opasna preterana upotreba alkohola koja može da dovede do toga da lekovi za snižavanje krvnog pritiska uopšte ne deluju.
Olivera Popović

--------------------------------------------------------------------------

Talas vrućina u srednjoj Evropi

Prag, Bratislava, Varšava – Vrućine sa temperaturama oko 37 stepeni Celzijusa koje su od vikenda zahvatile celu srednju Evropu odnele su i prve žrtve u Češkoj i Slovačkoj.

Neočekivano vruće je čak i na planinama, a temperatura od 31 stepen kriva je za smrt jednog sedamdesetogodišnjeg šumara kraj mesta Poprad u slovačkim Tatrama.

U Češkoj hitna pomoć zbog vrućina ima pune ruke posla, U mestu Telč na jugozapadu Češke jedan čovek je umro zbog smrtonosne kombinacije vrućine i alkohola, a na to da se leti hladi vodom a ne votkom upozoravaju i u susednoj Poljskoj.

Poljske televizije emituju ovih dana među reklamama i duhoviti spot ovdašnje policije "Čovek nije pluta – posle pića tone" koji ima za cilj da upozori pre svega mlade da kupanje i alkohol ne idu jedno uz drugo. "Prvo voda, posle alkohol, inače u toj priči nema života", poruka je te neobične policijske reklame.

Skraćeno radno vreme zbog vrućina uvela su za zaposlene u kancelarijama koje nemaju rashladne uređaje češka ministarstva, osim ministarstva prosvete koje je elektronskom poštom poslalo poruku: "Kome je vruće, neka stavi mokru krpu na glavu".

Pošto su u ponedeljak usporeni tramvaji u češkim gradovima sa dozvoljenih 60 na 40 kilometara na čas, isto naređenje da voze sporije dobile su na najrizičnijim deonicama gde bi žega mogla da deformiše šine i češke mašinovođe.

Suša koja u Češkoj traje uz manje prekide od proleća opasno je smanjila nivo podzemnih voda i činjenicom da neće imati vodu za piće ugrožena je približno petina opštine širom zemlje.
Beta

--------------------------------------------------------------------------

Telo kao pregrejani motor

Doktori podsećaju na upozoravajuće znake – ukoliko ih prepoznamo kod sebe ili kod osoba u našoj blizini, u prevozu ili u redu za vizu, na primer, treba što pre reagovati. Osećaj jeze u toku kretanja ili dužeg stajanja i znojenja jeste prvi znak da se telo pregrejalo. Slično kao motor kod automobila. Znači, treba stati, skloniti se u hladovinu, popiti vodu i sve će, u većini slučajeva, proći za desetak minuta. Velika opasnost od vrućine preti osobama koje su dugo u automobilu, jer temperatura u kolima, po nekim procenama, može dostići i 50 stepeni, zavisno od boje kola, ali i od toga koliko se vremena provede u koloni ili u potrazi za parkingom. Umor kod vozača na velikim vrućinama se javlja brže, pa ako smo na putu treba praviti češće pauze u vožnji, jer ekipe Hitne pomoći ovih dana imaju mnogo posla oko povređenih u saobraćajnim nesrećama.
O. P.