Pismo čitaocu

Naš list juče je u rubrici „Među nama” objavio pismo Radmila Rončevića, koji je glavnog urednika „Politike” nazvao „poltronom”, „ulizicom” i „uvlakačem” koji piše „sramno” i „bez ikakve logike”.

Povod za uvrede gospodin Rončević našao je u mom uvodniku objavljenom 5. februara pod naslovom „Osećaj za sneg”.

Ovolika grubost u javnom ophođenju nije uobičajena, a mnogi čitaoci „Politike” verovatno bi je smatrali nepristojnom i u privatnom životu. Ni u kolegijumu „Politike” nisu svi urednici bili mišljenja da pismo zaslužuje da se objavi na stranicama jednih pristojnih novina.

Nažalost, gospodin Rončević nipošto nije izuzetak po količini grubosti i uvreda kojim obasipa ljude s čijim se stavovima ne slaže.

Nije tu reč samo o netoleranciji i isključivosti, kojih je u javnom dijalogu sve više, već i o izvesnom nedostatku moralne imaginacije.

Mnogi naši ljudi kao da se rukovode uverenjem da je samo njihovo mišljenje ispravno i da svi ostali građani, da su samo pametni i moralni, treba da misle isto što i oni. A kad vide da drugi govore i misle drugačije, zaključe da su ti drugi ništarije koje se rukovode isključivo najnižim pobudama, za razliku od njih koji se upravljaju po zvezdama.

Taj tip ljudi zauzima sve više javnog prostora. Politika nam se predstavlja kao manihejska borba dobra i zla. Naši političari tvrde da je izbor između njih izbor između dobra i zla – čak i kada se međusobno razlikuju samo po tome kojom bi brzinom usvojili novi zakon o radu.

Ako pristajemo na tu podvalu, onda smo i mi krivi što nam Rončevići svojom netrpeljivošću i mržnjom popunjavaju redove. Nikome nije u interesu da, umesto dijaloga, na javnoj sceni imamo dve gomile koje razuzdano razmenjuju blato što ga bacaju jedna na drugu. Koliko je zaista verovatno da su svi koji misle ili osećaju drugačije od nas moralne nakaze i ništarije? Mislite o tome.

Redakcijska pravila ne dopuštaju objavljivanje priloga bez ispravljanja pravopisnih grešaka, koje se doduše potkradaju i novinarima i lektorima „Politike”. No ako gospodin Rončević uporedi lektorisanu verziju svog pisma sa originalom koji je redakciji uputio elektronskom poštom, uveriće se da nema osnova za toliku nadmenost i prezir prema građanima koje je juče ovde nazvao „ološem”, „škartom” i „primitivcima”.

Ne vredi ni što je uz svoj potpis dodao „hirurg” i „naučni savetnik”. Titule gospodina Rončevića nam samo pokazuju da formalno obrazovanje ne pomaže tamo gde nema moralnih obzira i poštovanja za drugoga.

Ljiljana Smajlović

----------------------------------------------

Ljiljani Smajlović, Glavnom i odgovornom uredniku ,,Politike”

Gospođo Smajlović,

Pročitao sam Vaš Uvodnik od 5 februara 2014. Veoma sam se iznenadio. Takav tekst može napisati samo neko ko je veoma neupućen ili veoma naivan ili neko ko

je poltron, ulizica, uvlakač režimu, odnosno gazdi režima. Nebi me iznenadilo da je to pisao glavni urednik nekog režimskog tabloida. Naravno, znam da niste ni neupućeni ni naivni pa je za srpsku ,,Politiku” velika sramota kada to piše njen aktuelni glavni i odgovorni urednik.

Upoređujete ono što se ne može upoređivati, Ruzvelta i Vučića i kažete da je Vučić ,, pokrenuo politički zemljotres i srušio žilavo uvezan establišment, a umesto vladajuće klase na scenu izveo neke nove političke snage, dugo držane daleko od političke trpeze”. Niko do sada nije napisao takav slavospev o Vučiću.

Nažalost, nije pokrenuo nikakva zemljotres, nije srušio ništa niti se vladajuća klasa promenila. Istina, na scenu je izveo neke nove političke snage, uglanom prebege, ološ i škart iz svih političkih stranaka, koji su iskljičivo zbog ličnog intersa prebegli u novu stranku , koji će oglodati sve neoglodane trpeze i definitivno odvesti Srbiju u stramputicu bez povratka.

Opravdanu sprdnju na izrežirani ,,herojski podvig” PPV bez ikave logike upoređujete sa morbidnom izjavom srbomrsca, savetnika predsednika skupštine Crne Gore, takođe poznatog, primitivnog srbomrsca. Još sramnije, na kraju, da bi ste se još više dodvorili gazdi govorite o slobodi štampe i bez ikave potrebe i logike u odnosu na sprnju o PPV pominjete i istragu u vezi smrti Vašeg pokojnog kolege Ćuruvije.

Nekad sam Vas poštovao.

Danas ne mogu napisati: ,,Sa poštovanjem:”

Profesor Dr Radmilo Rončević, naučni savetnik, hirurg.

---------------------------------

Kolegijumu ,,Politike"

Šaljem vam osvrt na Uvodnik Glavnog i odgovornog urednika Ljiljane Smajlović od 14. februara 2014. koji je ona napisala kao odgovor na moje pismo objavljeno u rubrici ,,Među nama” 13. februara 2014. Poznato vam je da ste na osnovu Zakona o javnom informisanju  obavezni da moj osvrt objavite na odgovarajućem  mestu u vašem listu i na internetu.

Najblaže rečeno, gospođa Smajlović se ponaša i neprofesionalno i nedolično, zloupotrebljavajući   funkciju koja obavlja. Pismo sam uputio njoj lično i nisam dao dozvolu da ono ide u javnost, ni u rubriku ,,Među nama” ni na internet. Koliko mi je poznato, tekstovi u rubrici ,,Među nama” ne idu na inernet. Čiji je onda bio interes da to pismo ipak ode tamo? Dakle, gospođa Smajlović je prekršila kodeks novinarske profesije. Ako bih ja kao lekar, iz nekog ličnog interesa, poslao u medije pismo nekog svog pacijenta,   bio bi to skandal i težak prekršaj lekarske etike. Naravno, meni ne smeta što je to pismo dospelo u javnost.  Neka gospođa Smajlović pogleda komentare na internetu pa će joj, nadam se, neke stvari biti jasnije. 

No, tu nije kraj problema sa slanjem mog pisma u javnost. Objavljivanjem tog pisma, ja sam izgubio svaku priliku da se dodvorim i omilim aktuelnoj vlasti. U teškim ,,vunenim” vremenima, u opštoj bedi, dodvoravanje vlasti vredi više od znanja, pameti, morala, dostojanstva, poštenja, ,,robe” koja ima vrlo malu cenu kod naših političara.

Pismo sam potpisao samo mojim imenom i prezimenom, nisam dodavao nikakve titule. Ja se, inače, na taj način uvek potpisujem. U pismu koje je poslato na internet,   gospođa Smajlović je uz moje ime dodala sve moje titule. Očevidno je to uradila da bi bolje začinila tendencioznu priču u svom uvodniku.

Gospođa Smajlović nije opovrgla niti odgovorila ni na jednu činjenicu koju sam izneo. Većina njenog teksta  su dobro poznate fraze o demokratiji,  dijalogu i ponašanju političara. Uzgred, ni ja,  niti iko od moje uže i šire porodice nije član ni jedne političke stranke. Navođenjem samo pojedinih reči izvučenih iz konteksta, a ne rečenica ili većeg dela teksta iz mog pisma i stavljanjem tih reči tamo gde joj je odgovaralo,  pokušala je da od mene napravi političkog, nemoralnog  ekstrema, monstruma, čoveka koji poziva na svađu i  zlo i vređa građane svoje države. Pokušala je da time sakrije istinu i neoborive činjenice koje sam izneo i koje se ne mogu sakriti. Naravno, istina je da nepovoljne činjenice bole. Što smo dalje od istine, bol činjenica je sve jači.

U nedostatku argumenata, gospođa Smajlović, u većem delu svoga teksta, ističe da je moj tekst bio nepismen i da su njeni lektori morali  korigovati greške. Ja dosta pišem i nisam nepismen. Na mojim tekstovima lektori retko imaju posla. Pored ostalog, objavio sam i veći broj radova u 11 velikih svetskih časopisa. Lektori su ispravili samo po jednu slovnu grešku  u dve reči. Mesto ,, isključivo”  bilo je napisano ,,iskljičivo” i mesto ,,sprdnju” bilo je napisano ,,sprnju”. Jasno je da su to greške u kucanju. U vezi sa interpunkcijom, nije izvršena nikakva korekcija. Ali, šta je neverovatno, podlo i najžalosnije u vezi moga ,,nepismenog” pisma? Gospođa Smajlović šalje na internet moj originalni, nelektorisani tekst, sa pomenute dve štamparske greške, i obmanjuje, laže posetioce interneta da je to tekst koji je lektorisan od strane njenih lektora. Ne verujem da bi takvu podlost učinio bilo koji urednik bilo kog tabloida.

Na kraju, logično je postaviti pitanje zašto je gospođa Smajlović moje pismo koje ne ide njoj u  prilog poslala u javnost. Ponavljam, ni jedan detalj, ni jednu činjenicu iz mog pisam nije osporila. Naravno, gospođa Smajlović nije naivna,  sve je  to znala. No, to nije bilo važno.     Važno je bilo da se još jednom dodvori vlasti, odnosno da  „gazdi” pokaže kakve sve pritiske i probleme ima u očuvanju ,,pravog” kursa ,,Politike” i da uveri vlast da će taj kurs zadržati po svaku cenu.

.

U nadi da će te pismo u celini objaviti,

Radmilo Rončević

 21.02.2014.