Pet članica EU nema porez na knjigu

Da bi popunila praznu kasu, država je od 1. januara ove godine povećala poreske namete na mnoge proizvode, pa i PDV na knjigu: sa osam na deset odsto, a na repromaterijal, što povećava štamparske troškove, sa 18 na 20 odsto. U kojoj meri su ovi nameti napravili štetu izdavačima, i što je još važnije – ljubiteljima knjige, kada se zna da je kupovna moć čitalaca ionako bila mala, tako da i najveći ljubitelji knjige sve ređe ulaze u knjižare?

– Povećanje PDV-a od dva odsto bitno ne utiče na prodaju knjiga. Na primer, knjiga koja je koštala 972 dinara sada košta 990 dinara. Najbolje bi bilo da PDV-a za knjige uopšte nema, tada bi se to primetilo. Knjige su sve skuplje, ne samo zbog povećanja PDV-a, već i zbog povećanja cene papira i štamparskih troškova. Promet knjiga na početku godine uvek je u padu, jer je to vreme kad se novac manje troši na knjige. I inače konstantni pad u prodaji knjiga vezan je za globalni fenomen ekonomske krize i sve većeg oslanjanja na internet. Trend je da se sve manje kupuju „ozbiljne” knjige, a sve više „laka” literatura za širu čitalačku publiku. Povećanjem PDV-a novčana korist za državu je mala, a duhovno osiromašivanje može da bude veliko – kaže Nikola Vujčić, direktor Sektora za izdavanje knjiga „Službenog glasnika”.

Podizanje stope PDV-a za knjige sa osam na deset odsto, ističe Dejan Papić, direktor i glavni i odgovorni urednik „Lagune”, sasvim sigurno ne doprinosi popularizaciji čitanja. Izdavači u ovim teškim ekonomskim vremenima rade sa minimalnim zaradama trudeći se da cene knjiga budu što pristupačnije. Sada su mnogi bili pred dilemom da li da još više ugroze svoje poslovanje prihvatajući u potpunosti novi trošak na sebe ili da ga reflektuju na maloprodajnu cenu i srazmerno je povećaju. U „Laguni” su se odlučili na neku vrstu kompromisa i korigovali cene tako da se ovo povećanje što manje oseti, i zapravo su deo novog troška prihvatili na sebe, a deo je morao biti odražen u maloprodajnoj ceni. Mišljenja su da bi povećanje stope PDV-a na knjige imalo opravdanje samo ako bi se sredstva prikupljena na ovaj način usmeravala ponovo ka knjizi, recimo u obnavljanje biblioteka kako javnih, tako i školskih. One vape za novim knjigama, a postoji i zakonska obaveza da se ulaže u bibliotečki fond, ali najčešći odgovor jeste da novca za ovu svrhu nema. Ovo je prilika da se i tu nešto promeni.

Nije porez na knjigu pitanje poreske politike, naglašava Žarko Čigoja, direktor i glavni i odgovorni urednik „Čigoja štampe”, već pitanje politike prema knjizi. Kada su se prilikom uvođenja PDV vodile rasprave o stopi poreza na knjigu izdavači su zdušno, i kompetentno, u vladi dokazivali da bi najpravednija stopa za knjigu bila nulta stopa sa pravom na povraćaj poreza. Takođe smo argumentovano dokazivali da pet članica EU nema porez na knjigu (Engleska, Irska, Poljska, Italija, Litvanija).  I tada smo se, uz priličnu medijsku podršku i volju, izborili da knjiga dobije poresku stopu od osam odsto i stane u red sa mlekom, hlebom i mesom. Smatrali smo i to velikim uspehom i jednim od preduslova da urušeno srpsko izdavaštvo dobije podsticaj da preživi.

Tada smo, podseća Čigoja, imali dva udruženja izdavača, ali muka nas je naterala da se ujedinimo. Bili smo i veoma blizu da za razvoj izdavaštva i knjižarstva u Srbiji dobijemo kreditnu liniju od deset miliona evra sa kamatnom stopom od dva odsto, rokom otplate od šest godina i grejs periodom od godinu dana. Tekst predloga uredbe „spava” u nekoj od fioka Ministarstva kulture već osam godina. Činjenica da gotovo niko, pa ni od izdavača, nije komentarisao povećanje poreske stope sa osam na deset odsto za knjige i udžbenike – ne govori samo o stanju među izdavačima, već i o stanju duha u ovoj zemlji. Dva procenta su naizgled malo, ali su previše za naše čitaoce i roditelje koji moraju da kupuju knjige. Na sreću ne svi.

– Za pohvalu je uvećanje sredstava za otkup knjiga, to je u ovom trenutku velika stvar. Međutim ne razumem rabat od 40 procenata koji moramo da damo na prodajnu cenu knjige. On se i među nama, u međusobnoj saradnji, smatra prevelikim. Evropska praksa je 30 odsto, pa hajde da bar u tom delu, takođe budemo Evropa – predlaže Čigoja.

Gojko Božović, glavni urednik i direktor „Arhipelaga” kaže da je s jedne strane, povećan PDV na knjige i tako se došlo do deset odsto, kao važne psihološke granice. S druge strane, povećan je PDV na štampu knjiga sa 18 na 20 odsto. Nisu povećali cene, iako imaju veće troškove, ali su knjige u knjižarama skuplje dva odsto zbog povećanja PDV-a.

„Arhipelag” već dugo nije menjao cene svojih knjiga uprkos svim promenama na tržištu, jer i na taj način pokušava da bude na strani svojih čitalaca. Ali, sasvim je jasno da zbog toga plaćamo cenu, jer inflacija i promene kursa čine svoje. Kao što je poznato, cene knjiga u Srbiji jesu najniže cene knjiga u Evropi i nekoliko puta niže nego cene knjiga u nekim zemljama u regionu. Knjiga je jedan od svega nekoliko proizvoda čija cena ne prati promene kursa ili realna tržišna kretanja. Međutim, čitaocima nije lako ni sa postojećim cenama.

– Mislim da je potpuno pogrešna logika koja je dovela do povećanja PDV-a na knjige. Plašim se da to nije lek za tu bolest i da će to povećanje samo uticati da se smanje ili ugroze poslovne aktivnosti izdavača – kaže Božović.

U ovom trenutku, smatra Goran Pavlović, direktor Sektora prodaje Zavoda za udžbenike iz Beograda, povećanje PDV-a na udžbenike i druge knjige nije bitno uticalo na plasman i prodaju u Zavodu za udžbenike. Konkretnije efekte moći ćemo da sagledamo u periodu koji je pred nama. Treba istaći da razlika u porezu simbolično utiče na povećanje cena udžbenika i u proseku iznosi 12 do 14 dinara. Što se tiče vanudžbeničke literature razlika u ceni je nešto veća, ali je i ona na nivou od dvadesetak dinara. Zavod za udžbenike često pravi akcijske popuste na kojima se knjige mogu kupiti i po znatno povoljnijim cenama.