Lašmanija opasnija od virusa „zapadni Nil"

Dijagnoza retke i opasne bolesti lašmanije koju prenose komarci, postavljena je jednoj ženi u Sarajevu, što je privuklo pažnju zdravstvenih stručnjaka, pa i građana iz regiona. Dok se o virusu „zapadnog Nila” prošle godine dosta govorilo, jer je mnogo ljudi obolelo u Srbiji, od kojih je određeni broj pacijenata i preminuo, lašmanija, bolest koja napada koštanu srž, za većinu naših građana je potpuna misterija.

Kako su preneli mediji, ova bolest postoji na prostoru Bosne i Hercegovine već 15 godina, slučajevi zaraze su retki, ali su zato smrtonosni. Tamošnji lekari su tokom poslednjih godina otkrili šest slučajeva obolevanja od lašmanije, a da je poslednji pacijent žena kojoj su doktori u Sarajevu, i to posle 18 dana ispitivanja, potvrdili dijagnozu. Lekari naglašavaju da je važno da se bolest, iako se teško dijagnostikuje, na vreme otkrije i počne sa lečenjem, a inkubacija može da traje i do godinu dana.

Prema rečima profesora dr Dragana Delića, direktora Klinike za infektivne i tropske bolesti Kliničkog centra Srbije, građani ne treba da brinu zbog pojave lašmanije u BiH, jer i da se pojavi neki slučaj, naši stručnjaci znaju kako se ona treba lečiti.

– Kod nas su se dosad pojavljivali pojedinačni slučajevi obolelih od lašmanije i mi znamo kako da je lečimo, jer postoje efikasni lekovi. Bolest prati povišena temperatura, anemija, uvećanje slezine, fizičko propadanje osobe. Ako se ne primete za godinu ili dve, ovi simptomi kod osobe, dolazi do smrti. Dijagnoza bolesti se postavlja na osnovu punkcije koštane srži – naglasio je dr Delić.

Lašmanija nije bolest koja je karakteristična za ovaj kraj, a dr Delić napominje da se ona pojavljivala, recimo, u Baru ili Ulcinju i da neko može, izuzetno retko, da je dobije na putovanju.

– Zbog globalnog otopljavanja bolesti se lakše prenose i to se može očekivati u ovom veku. Za nas ne sme da bude iznenađenja. Postoje tri forme bolesti, a onaj koji se pojavljuje u okruženju je karakterističan za ovo podneblje, a ne za neku egzotičnu zemlju. Ranije je bolest bila registrovana u slivu reke Morave. Sada to nije slučaj, jer je ljudi dobiju kada dođu sa nekog puta, recimo sa mora. U prošloj godini na klinici smo lečili svega troje pacijenata – zaključio je dr Delić.