Bez jače privrede nema zapošljavanja

Priliv nezaposlene omladine jedan je od ključnih rizika za stabilni razvoj, čulo se na nedavno završenom 44. Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Svetski lideri nisu saopštili da imaju rešenje za 74,5 miliona mladih bez posla, ali su naveli Srbiju kao ohrabrujući primer.

Naš Nacionalni akcioni plan za zapošljavanje, uz nemački program šegrtovanja, Savet Evrope označio je kao model zapošljavanja mladih, moglo se čuti na nedavnom Svetskom ekonomskom forumu u Davosu.  

U Nacionalnoj službi zapošljavanja kažu da lepo zvuče pohvale Saveta Evrope i svetskih lidera iz Davosa. Nacionalni akcioni plan zapošljavanja, dokument je vlade u ostavci, u kome su i mere za podsticanje zapošljavanja mladih. Usklađujući ponudu i tražnju, nudi im se prečica do zaposlenja, ali on ne stvara nova radna mesta.

Nezaposlenih u Srbiji je oko 750.000. Stopa nezaposlenosti, odnosno učešće nezaposlenih u ukupnom broju aktivnih stanovnika, u oktobru 2014. iznosila je 20,1 odsto, u poređenju sa 24,1 odsto u aprilu. Učešće mladih starosti do 30 godina u registrovanoj nezaposlenosti poslednjih godina kreće se oko 27 odsto, a krajem decembra prošle godine na evidenciji NSZ registrovano je oko 209.000.

– Akcioni plan obavezuje NSZ da nezaposlenim mladim ljudima koji se obrate ovoj službi u roku od 90 dana ponudi neku od svojih usluga – kaže Dragan Đukić, savetnik direktora. – Svako dobija svog savetnika koji proceni koliko će prijavljeni čekati prvo zaposlenje sa diplomom koju ima. Mladi prolaze i obuku za aktivno traženje posla, u šta spada i pisanja radne biografije i razgovaranja sa poslodavcem. Oni mogu da obave pripravnički staž, da steknu neophodnu praksu ili da prođu obuku da kao preduzetnici pokrenu sopstveni posao.

U proteklih nekoliko godina pripravnički staž i stručnu praksu steklo je oko 55.000 mladih ljudi. Filijale NSZ širom Srbije organizuju kurseve za rad na računaru, učenje stranih jezika, kao i šestomesečne kurseve za sticanje nove kvalifikacije i dokvalifikacije, kao i sticanje osnovnog obrazovanja i osposobljavanje za određene poslove.

U državnom budžetu za sprovođenje navedenih ,,aktivnih mera zapošljavanja” u 2014. godini predviđeno je 2,6 milijardi dinara. Deo od navedene sume namenjen je mladima. U 2013. za „aktivne mere” NSZ je imala na raspolaganju 3,4 milijarde dinara, ali je rebalansom budžeta ta suma svedena na 1,18 milijardi, tako da su neki programi proređeni. Kako nezvanično saznajemo, Ministarstvo rada, zapošljavanja i socijalne politike za 2014. tražilo je više od pet milijardi dinara, a odobreno je upola manje. U poslednjih nekoliko godina, ne računajući prošlu, za aktivne mere zapošljavanja u Srbiji se izdvaja oko 0,13 do 0,17 odsto BDP, a u razvijenim zemljama desetostruko više.

Ohrabruje, međutim, činjenica da je i pored drastičnog smanjenja sredstava u 2013. godini, NSZ pomogla da do posla dođe isti broj ljudi kao i u prethodne dve godine.

– Uz pomoć savetnika i njihovo posredovanje u proteklih pet godina zaposlilo se oko 350.000 mladih sa evidencije NSZ – kaže Đukić. – U prošloj 85.000, od kojih je oko 60 odsto imalo srednje obrazovanje, 20 odsto više i visoko, 20 odsto bez kvalifikacije ili sa polukvalifikacijom.

Mladi koji imaju više i visoko obrazovanje brže dolaze do posla, ističe naš sagovornik. Da se ,,škola isplati” potvrđuje i podatak da mladi sa fakultetskom diplomom na posao čekaju u proseku manje od dve godine, a oni bez srednje škole oko pet godina. Informatičari, inženjeri elektrotehnike, mašinski inženjeri sa odgovarajućim licencama, farmaceuti i lekari nekih specijalnosti, kao što su anesteziolozi, najbrže se zapošljavaju.

Teže do posla dolaze razni menadžeri, kao i diplomci društvenih nauka.

Na opasku da se na osnovu zvaničnih podataka stiče utisak da se najbrže dolazi do posla u javnom sektoru, školstvu, zdravstvu, republičkoj, gradskim i opštinskim upravama, Đukić uzvraća da se do takvih radnih mesta obično dolazi bez pomoći i posredovanja NSZ i privatnih agencija. ,,Po preporuci ili preko veze”.

Ekonomisti su jednodušni u oceni da do rasta broja radnih mesta ne može doći ako stopa rasta BDP ne premaši četiri odsto, a u NSZ tvrde da privredni rast mora biti bar pet procenata. Stručnjaci se, međutim, pribojavaju da do kraja ove decenije Srbija neće dostići tu poželjnu stopu ekonomskog rasta, a time i povećanu stopu zaposlenosti.