Britanski liberali okreću leđa Kameronu

Britanski vicepremijer i šef liberalnih demokrata Nik Kleg nagovestio je početkom nedelje mogućnost da posle sledećih izbora, u maju 2015. godine, podrži laburiste i tako pošalje konzervativnog premijera Dejvida Kamerona u opoziciju. Kleg, mlađi partner u Kameronovoj koalicionoj vladi, neočekivano je bio pun hvale za opozicione laburiste u intervjuu Bi-Bi-Siju.

„Od izbornog poraza u 2010, oni (laburisti) zauzimaju ispravne pozicije po svim ključnim pitanjima aktuelne politike, za razliku od torijevaca, koji iz meseca u mesec gube sposobnost da vode politiku u interesu države i naroda”, ocenio je Kleg i time najavio spremnost njegove stranke da ponovo odlučuje o sastavu ostrvske vlade, kao što je to bio slučaj posle izbora u 2010.

Na izborima za ovaj mandat konzervativci su 2010. godine osvojili najviše glasova, ali ne i apsolutnu većinu. Kameron je bio primoran da uđe u koaliciju sa liberalnim demokratima, ne bi li izbegao formiranje manjinske vlade sa neizvesnom dužinom mandata. Druga mogućnost je bila raspisivanje novih izbora, od koje su konzervativci zazirali. Tako je formirana prva posleratna koaliciona vladina Ujedinjenog Kraljevstva.

Klegov nastup je ipak shvaćen kao teoretska mogućnost, s obzirom na to da britanski princip većinskog izbornog prava ostavlja malo prostora za koalicione vlade. Takve vlade nisu ni popularne kod birača. Kada dođe do takozvane pat pozicije, u kojoj ni jedna stranka ne raspolaže apsolutnom većinom, lideri najjače stranke su skloniji formiranju manjinske vlade sa neizvesnom dužinom mandata, ili pak raspisivanju novih izbora. Tako je bilo 1974. godine kada je premijer Harold Vilson najpre formirao manjinsku laburističku vladu u februaru, da bi potom u oktobru iste godine raspisao nove izbore i učvrstio pozicije.

Sa druge strane, aktuelne analize biračkog raspoloženja stavljaju opozicione laburiste u ulogu apsolutnog favorita. Njima se od minule jeseni prognozira pobeda sa 40 i više odsto biračke naklonosti, dok se vladajućim konzervativcima daje petnaestak odsto manje šansi. Istovremeno je popularnost liberalnih demokrata prepolovljena – umesto 20 odsto, kao na izborima 2010. godine, oni bi danas osvojili jedva desetak odsto glasova, ocenjuju istraživači javnog mnjenja.

Kleg ipak kaže da neočekivano nije nemoguće, već, štaviše, izvesno, citiraju londonski komentatori. Po njima, Kreg se nada sličnom razvoju situacije kao u godinama pred izbore 2010. Konzervativci su, počev od 2008, vodili prema svim analizama biračkog raspoloženja, ali se njihova prednost „topila”. Na kraju su ostvarili izbornu pobedu, ali ne i apsolutnu većinu.

Novo otkrivena naklonost Klega za laburiste, naravno, nije jednostrana. Iz tabora građanske levice pristižu pohvale za njegovo „dostojanstveno držanje u vladi koju više ne odobrava”. Vodeći laburisti u kritici vlade stavljaju do znanja da se ona odnosi na premijera Kamerona, ali ne i na vicepremijera Klega.

Predsedavajući Laburističke partije Ed Miliband, međutim, hladno je odbio nagoveštaj spremnosti liberalnih demokrata da osnuju koaliciju sa levicom. Pri tom je ponovio ono što je nagovestio u oktobru prošle godine na partijskom kongresu u Brajtonu – da njegova politika ima samo jedan cilj, a to nije samo izborna pobeda već i osvajanje apsolutne većine.

Uzdanica Milibanda su njegova izborna obećanja: cene korišćenja električne energije i gasa neće rasti do 2017, izgradnja 200.000 novih stanova do 2020, stavljanje van zakona sniženje poreza za preduzetnike, koje je uvela sadašnja vlada i povišenje stopa socijalnih davanja koje je ova vlada radikalno potkresala.

Britanski analitičari ipak smatraju da je raskorak u mišljenjima laburističkog stranačkog rukovodstva i lidera Milibanda samo deo poslovične taktike. Ako cilj ne bi bio ostvaren, laburisti bi imali drugi adut u rukama – šansu da sa liberalnim demokratima osnuju koalicionu vladu.

Poslovična taktika nije strana ni Klegu, za koga se u Londonu kaže da je toliko fleksibilan da čak ne preza da pogazi svoje ideale zarad dobrobit stranke. Kleg njegove liberale udaljava, korak po korak, od konzervativaca, ali pri tom vodi računa da ne raskine sve veze sa Kameronovim sledbenicima – tek za slučaj da se ukaže potreba za obnavljanjem prijateljstva...