Ubrzano veselje u Guči

Guča – Od ove godine, trubačko slavlje u Guči neće počinjati ponedeljkom već sredom. Program priredbe, dakle, skraćen je za dva dana, pa će 54. Sabor biti održan od 6. do 10. avgusta. Prvi sabor, 14. oktobra 1961, trajao je samo jedan dan, pedeseti čak deset dana, a tri prethodna po sedam.

– Procenili smo da tokom prva dva dana program sabora, trud izvođača i sredstva koja ulažu zanatlije i ugostitelji nisu praćeni odgovarajućom posetom. Zato smo odlučili sa Sabor traje pet dana, ali ćemo zadržati sve programske sadržaje i smestiti ih u taj novi, ubrzani okvir – kaže za „Politiku” Adam Tadić, direktora Sabora i Centra za kulturu u Guči.

On je 18. februara u Surdulici sazvao zasedanje predstavnika svih predtakmičarskih centara i odlučeno je da se promene neka pravila i lik najvećeg narodnog sabora u Srbiji. Na zahtev trubačkih orkestara sa juga Srbije ukinuto je polufinale u Guči, a promenjeno je troje od ukupno petoro članova stručnog žirija Sabora, u kome će od dosadašnjih ocenjivača ostati dr Danka Lajić Mihajlović i Dušan Vujović.

Određeni su i dani za održavanje predtakmičenja 54. Sabora: 13. juna u Boljevcu (tri orkestra idu direktno u finale), 21. i 22. juna u Kovačici (jedan orkestar), 7. jula u Kotraži (2), od 10. do 13. jula u Surdulici (6) i 20. jula na Zlatiboru (4). Za razliku od seniora koji, dakle, daju 16 kapela za finale u Guči, u konkurenciji mladih na završnici će svirati 11 orkestara, po jedan sa predtakmičenja u Boljevcu, Kovačici i Kotraži i po četiri iz Surdulice kao i Bajine Bašte, gde se 18. jula održavaju samo kvalifikacije za trubačke junoše.

Tadić napominje da seniorski orkestri koji ne učestvuju na predtakmičenjima „ni pod kojim uslovima ne mogu da se pojave na Saboru u Guči”, i dodaje:

– Trubačima nije dozvoljeno da u razdoblju od 60 dana uoči predtakmičenja menjaju adrese. Moraće da se takmiče u svom zavičaju i ličnom kartom dokažu prebivalište. Jer, do sada smo imali slučajeve da se orkestri sa juga Srbije, gde je konkurencija strašna, prijave na predtakmičenje u lakšim grupama, u Boljevcu ili Kotraži na primer, iako ne žive tu. Tako se događalo da dobar orkestar otpadne na predtakmičenju u Surdulici a lošiji, takođe sa juga, zaobilaznim putem stigne do finala.

Guča 2013: Bojan Ristić iz Vladičinog Hana svira dr Dušanu Milivojeviću iz Štutgarta

Uprava Sabora odlučila je da trojici muzičara dodeli zvanje majstora trube, iako umesto neophodne tri imaju samo po dve pobede u Guči.

Jedan od njih je Aca Novković iz Zagužanja, koji je preminuo prošlog oktobra. Čak 24 godine učestvovao je u finalu Sabora kao kapelnik, i prošlog avgusta pričao nam je u Guči kako mu je „najveći merak majstor trube da bude”. Poslednjih godina sa Acom u orkestru svirala su čak petorica njegovih sinova, Saša, Vladica, Toma, Ivica i Mića, zatim Mićin sin Ljubinko kao i Jugoslav Ristić, sin Acinog šuraka.

Majstorsko zvanje Sabor je dodelio i Milojku Đuriću Beku iz Požege, koji u Guči ima jednu samostalnu pobedu i jednu orkestarsku, kao prva truba u kapeli Milovana Babića iz Krvavaca.

Istu, majstorsku čast zaslužio je i Vidoje Filipović iz Milićevog sela kod Požege, koji je iz Guče još u prošlom veku odneo dve pobedničke trube. Na Saboru je do 2008. godine 14 puta svirao kao kapelnik finalista, ali se više ne takmiči. Nekoliko članova njegovog orkestra bilo je povređeno u Užicu, juna 2009. godine, kad je domaćin veselja izvadio osigurač i bacio bombu u mrak, ali je ona u letu udarila u krošnju drveta i pala na nekoliko metara od orkestra.

Letos je kao 45. majstor trube upisan Veljko Ostojić iz Zlakuse kod Požege i na mermernoj ploči, davno postavljenoj na zid Doma kulture u Guči, nema više mesta. Pored nje domaćini će postaviti novu i tu će prvi biti Aleksandar Jović, basista u orkestru Bojana Ristića iz Vladičinog Hana koji je lane na 53. Saboru zabeležio i treću pobedu. Sa Novkovićem, Đurićem i Filipovićem, Sabor sada ima 49 majstora trube.

G. Otašević