Prizetko kojim se tazbina diči

Od našeg specijalnog izveštača

Soči – Na XXII zimskim olimpijskim igrama je ispisana stranica koja će se pamtiti na vjeki vjekova. Za nju će biti mesta i u istoriji sporta, a i u ko zna sve kakvim.

Muž i žena osvojili su olimpijske medalje! Kao 1952. Emil i Dana Zatopek za Čehoslovačku.

Ali, to nije sve. Njihovo dvostruko slavlje se dogodilo istog dana (19. februar 2014) i u istoj disciplini, na istoj stazi (paralelni veleslalom u snoubordu).

Međutim, ni tu nije kraj neobičnostima. On je Amerikanac a ona Ruskinja.

I, sad ono što bi moglo da se nađe i u „Verovali ili ne”: Vik Vajld (rođen 23. avgusta 1986. u Belom lososu u američkoj državi Vašington) odlučio je da bude, što se kod nas kaže, prizetko.

U redu, zbog ljubavi se rade i nezamislive stvari, ali ono što je uradio Vajld je mnogo i za bajku. Zbog ženidbe s Aljonom Zavarzinom (rođena 27. maja 1989. u Novosibirsku) uzeo je – rusko državljanstvo!

Cela Rusija obožava svog zeta. I mediji svih vrsta.

Priča o Vajldu i Zavarzinoj ide uz sve. Pogotovo o njemu.

Na primer, da je prihvatio da se takmiči za Rusiju zato što bavljenje profesionalnim sportom nije jevtino i da u onim uslovima kakve je imao u Americi jednostavno ne bi mogao toliko da postigne. A u Rusiji su mu to omogućili.

Zatim, da shvata da u SAD mnogi nisu razumeli njegov postupak, ali je, pre nego što je presekao, umirio sebe time da ne može svima da se ugodi. A i šta ga briga za druge, kad je sreo tako prelepu devojku kakva je Aljona.

Onda da ga ne muči griža savesti. U Americi je bio prosečan snoubordista, nije mu posvećivano onoliko pažnje koliko je hteo, a bio je ambiciozan, želeo je da napreduje kao sportista. Promenio je državljanstvo zato što nije imao odgovarajuću podršku.

O Federaciji snouborda SAD ne priča ništa loše. Kaže da ona dobro radi, ali da ne mogu svi da budu zadovoljni. To što nije njega zadovoljila on joj ne zamera.

Ko zna, možda se i vrati u Ameriku. Ali, kako je rekao, samo ako uslovi za treniranje tamo budu vrhunski.

Inače, tamo i dalje postoji grupa ljudi koja ga je uvek podržavala. I sada se raduju kako zbog njegovog podviga (sportom se bavi od sedme godine), tako i zbog uspeha njegove žene.

Ako nekog zanima on i Aljona su se dugo merkali. Trebalo mu je vreme da dobro upozna tu nasmejanu devojku.

Ko je koga pre „pročitao” možda i ne može da se pouzdano ustanovi, ali kad se to desilo preselio se u Moskvu, gde su počeli da žive zajedno. A kad se to desilo to se već zna – 2011.

S njom voli da putuje. Bez nje – da ide u sportsku salu.

U Rusiju je došao iz sela od par hiljada ljudi, gde svako svakog zna. U tazbini živi u megalopolisu na čiji se ritam teže navikava.

Rusi ga zovu Vitja. Neke teško razume, neki su suviše grubi, ali je i čovek sa zapada Amerike primetio da svi imaju široku dušu. U principu ne vidi da se njegovi novi zemljaci razlikuju od ostatka sveta.

Medalje je hteo da proslavi pivom, ali njega nema u olimpijskom selu. I mada je po pasošu Rus još izbegava votku.