Na poslu, uprkos vrućini

Apeli, preporuke i saveti ministarstava, udruženja i sindikata da se ne radi od 11 do 16 sati, koji ovih dana stižu na adresu radnika, čini se da najmanje interesuju one kojima su upućeni. Rudari, pekari, prodavci voća i povrća, sladoleda, novina i građevinci, rade uprkos tropskim vrućinama, jer moraju – kako kažu – da zarade za život.  

Zemljoradnik iz Vrbasa Milan Jovanović je, recimo, i juče prodavao voće i povrće u naselju Liman, u Novom Sadu. Tvrdi da svakog jutra oko šest dolazi u Fruškogorsku ulicu, gde do 18 sati sedi pored svog traktora i, najčešće, prodaje lubenice.

– Porodicu hranim od prodaje krompira, luka, breskvi, kajsija. Ipak, na ovim vrućinama, najtraženije su lubenice. Samo za jedan dan prodam oko 200 kilograma. Nije tačno da je napolju temperatura 40 stepeni Celzijusa. Kad se "upali" asfalt, sigurno je mnogo toplije. Teško je, ali deca pitaju šta ima da se jede, a država svakog meseca uredno traži da joj se izmire obaveze. Birokratiju ne interesuje kakvo je bilo vreme. Ako sedim kod kuće, neću ništa zaraditi – kaže Milan, dok rukom briše graške znoja sa čela.

Anica Nikolajević, koja prodaje novine u kiosku u Glavnoj ulici, u Zemunu, napominje da dolazi rano na posao i da ide kući već oko 10 sati, jer ne može da izdrži vrelinu. Kaže da joj ne pomaže ni ventilator, jer "on meša topao vazduh".

– Kad dođem na posao temperatura je oko 25 stepeni Celzijusa, a već oko osam je iznad 30. Da bih izdržala pustinjsku temperaturu pijem mnogo vode, od koje sam se nadula. Ovom ulicom prolazi veliki broj autobusa i automobila, a jedina zaštita je prostor oko robne kuće, ali i kad se skloniš u hlad, sačeka te topao vazduh – kaže Ankica. 

Čini se da je najteže prodavačici sladoleda Maji Vujanović, koja ovu poslasticu prodaje u centru Čačka. Napominje da je najgore što joj je osveženje nadohvat ruke, ali da se retko maši u rashladnu kutiju da uzme koju poslasticu.

– Od svakog prodatog sladoleda dobijam deset odsto. Nemam pravo na besplatni sladoled. Ako ne mogu da kupim sladoled, onda mogu u frižideru da držim vodu ili manju lubenicu za prijatelje iz obližnjeg frizerskog salona – kaže Maja.

Da bi nekako pomoglo ljudima koji rade na otvorenom, Ministarstvo za rad i socijalnu politiku je pre dva dana preporučilo da ne rade od 11 do 16 časova. Sa ovim preporukama složili su se nadležni u Privrednoj komori Beograda, Zanatskoj komori Srbije i Uniji poslodavaca Srbije.

U Privrednoj komori Beograda smatraju da poslodavci treba da ispoštuju ove preporuke, jer su vrućine velike i zaposleni sigurno ne mogu da daju svoj pun doprinos. Oni kažu da svaki poslodavac mora da odluči da li će uvesti dvokratno radno vreme ili ga skratiti. Pri tom, mora voditi računa da li je reč o poslu u kancelariji gde radi klima-uređaj ili na ulici, gde nema zaštite.  

Dragomir Rakić, predsednik Zanatske komore Beograda, tvrdi da Skupština treba da usvoji zakon po kome bi u ovakvim uslovima, koji su gotovo jednaki elementarnim nepogodama, radnici bili pošteđeni rada. On napominje da u nekim profesijama, kao što su pekari, nije moguće potpuno prekinuti posao. U njegovoj klimatizovanoj pekari radi se bez prekida.

– Građani kupuju hleb i siguran sam da ne bi imali nimalo razumevanja ukoliko pekara ne bi radila. Hleb se pravi dok sunce ne izađe, ali pecivo mora da bude toplo i sveže, jer nije ukusno kad se ohladi. Kad su ovolike temperature, država bi trebalo da se odrekne dela svoj prihoda, jer bi to pomoglo poslodavcima da radnicima omoguće da dolaze na smenu na posao – ističe Rakić.

On dodaje da neke zanatlije, recimo obućari ili apotekari, ne moraju da rade po paklenim vrućinama, ali da problema ima, recimo, u kafićima.   

Da bi pomogla radnicima, Unija poslodavaca Srbije je pre dva dana, u saopštenju preporučila svojim članovima da reorganizuju radno vreme. Dušan Brajović, predsednik Zanatske komore Srbije, tvrdi da je većina njegovih kolega prihvatila ovaj predlog i da je pustila radnike do ponedeljka da se sklone od paklenih vrućina. On smatra da ove vremenske neprilike treba tretirati kao elementarne nepogode i da treba drugačije organizovati rad.

– Naša vlada je pogrešila što nije donela odluku kao njihove makedonske kolege i proglasila vanredno stanje. To bi sigurno mnogo pomoglo radnicima i poslodavcima, jer bolje da kad zahladi rade više, nego da se muče na 40 stepeni – naglasio je Brajović.